Page 62 - Bilten broj 1 za 2021 godinu
P. 62
Majka Petera Handkea bila je nevidljiva žena. Celog života, koji je zahvatao nacističku eru, rat
i posleratnu potrošačku ekonomiju, borila se da ne pokazuje osećanja, samo da bi stigla do
strašnog zaključka: „Uopšte više nisam ljudsko biće.ˮ U nesreći obično postoji želja da se iz
nje izađe, dok je nesreća Marije Handke bila totalna, nesreća bez želja, koja ju je mogla
odvesti jedino ka samoubistvu.
U 51. godini ubila se prekomernom dozom tableta za spavanje.
Nekoliko nedelja po njenoj smrti, Peter Handke počinje da beleži ono što zna, ili misli da zna,
o svojoj majci, da ispisuje stranice o njenom životu i smrti pre nego što ga prevladaju „krajnja
potreba za saopštavanjem i krajnja onemelostˮ. Pa ipak, iskustvo neizrecivog, koje označava
tugu i ljubav, leži u srcu ove kratke i duboko potresne knjige, možda najboljeg dostignuća
velikog savremenog pisca.
„Dok uživanje, ako je to prava reč, u čitanju Handkea proizlazi iz egzistencijalnih pretpostavki
njegove priče, važno je shvatiti da samoubistvo – stvarnost, a ne ideja – nije egzistencijalna
dilema, već krajnji, tragični ishod patnje.ˮ
Los Angeles Times
„Handkeovo remek-delo. Sažet, pa ipak začudno detaljan portret majke, kojoj su istorija i
životne okolnosti gotovo izbrisali identitet.ˮ
New York Review of Books
