Page 66 - Bilten broj 4 2021

PREPORUČUJEMO

1. Duško M. Kovačević: ISTORIJA SPOLJNE POLITIKE RUSKE IMPERIJE: 1801–
1917 / Beograd: Zavod za udžbenike, 2019.

Preuzeto sa sajta: http://www.knjizara.zavod.co.rs/istorija-spoljne-politike-ruske-imperije-
1801-1917

Istorija spoljne politike Ruske imperije u njenom najdužem veku, od prelomne 1801. godine
do katastrofe u 1917. godini, imala je svoje zakonitosti i mene. Njen odraz prevashodno je
vezan za ličnost vladara, koji je određivao sve njene glavne uzuse kao istinski samodržac
ruske zemlje. Svi ruski imperatori, osim Aleksandra II, imali su prevashodnu ulogu „skupljača
ruske zemlje”, pa otuda razuđenost spoljne politike na evropski, azijski, dalekoistočni i
severnoamerički pravac. Uspesi su bili zapanjujući u tolikoj meri da je ruskom geniju pošlo za
rukom da stvori carstvo od Atlantskog do Tihog okeana. Cena toga bila je za Rusku imperiju
previsoka; dok je ona stremila neprekidnom širenju, bila je onemogućena da do kraja
konsoliduje svoje uspehe na spoljnopolitičkom planu, i da učvršćuje samodržavlje na
unutrašnjem.

O svemu tome sud prepuštam blagorodnim čitaocima knjige, za čiji nastanak je utrošena
gotovo trećina autorovog životnog veka. To što se nalazi između korica ove knjige autor u
prvom redu duguje ruskoj istoriografiji, njenom bezmernom naporu da osvetli sve periode
spoljne politike Ruske imperije. Moja zahvalnost pripada malom broju ljudi u Srbiji, koji su
mi bili pri ruci tokom rada na knjizi. Dužan sam je Nikoli Kovačeviću, Mihaelu Antoloviću,
Miroslavu Pavloviću, Dejani Ocić i Nedeljki Kovačević.

Ipak moja blagodarnost upućena je, pre svega, Gospodu Isusu Hristu, čijom promišlju je
knjiga nastala i koji me nije napustio ni u trenucima najvećih napora.

U Novom Sadu o Duhovima, 29. maja 2018.

2. Sergej Bertenson; Džej Lejda: SERGEJ RAHMANJINOV, ŽIVOT U MUZICI /
Beograd: Službeni glasnik, 2019.

Preuzeto sa sajta:
http://www.slglasnik.com/гласник-препоручује/сергеј-рахмањинов-живот-у-музици

Edicija koja se pojavljuje pod nazivom Violinski ključ izlazi pred čitaoce naoružana jednim od
najuspelijih simbola u ljudskoj istoriji – ključem koji označava sviranje u višim registrima,
tamo gde se pevaju najlepše pesme i ostavljaju nezaboravne melodije. Ova edicija dala je sebi
za zadatak da popuni veliku prazninu u ponudi kvalitetnih biografskih, teorijskih i esejističkih
knjiga o muzici na srpskom jeziku. Nakon čuvenih biblioteka sličnih knjiga u izdavačkim
kućama Nolit (urednik Ivan V. Lalić) i Dereta (urednik Gordana Trbojević), već više godina,