Page 84 - Bilten broj 5 za 2022 godinu

5. Ранко Бугарски: ЛИНГВИСТИЧКИ МЕМОАРИ / Београд: Академска
књига, 2020.

Преузето са сајта:
https://akademskaknjiga.com/katalog/lingvisticki-memoari/

Ова књига је резултат ауторовог покушаја да заокружи и од заборава
спасе неке важније фрагменте једног дугог и богатог лингвистичког памћења, и
тако представља својеврсну рекапитулацију његовог вишедеценијског рада.
Она садржи сажет резиме његових наставничких и научно-стручних
делатности, затим неколико поглавља посвећених појединим сегментима и

аспектима тих активности, да би цела слика била употпуњена пребацивањем
тежишта са аутора на друге личности виђене његовим очима („аутобиографија
о другима”), кроз разгранати мозаик сећања на педесет истакнутих лингвиста
који су оставили значајног трага у хроничаревом животу и раду. На крају је
кратак приказ пишчевог друштвеног ангажмана у вези с језичким питањима.

Ранко Бугарски је редовни професор Филолошког факултета у Београду
(у пензији). Предавао је на многим универзитетима у Европи, САД и
Аустралији. Аутор је преко 20 књига и великог броја других радова из

англистике, опште и примењене лингвистике, социолингвистике и других
дисциплина. Био је председник Европског лингвистичког друштва,
потпредседник Међународног удружења за примењену лингвистику и експерт
Савета Европе за регионалне и мањинске језике. Члан је Европске академије
наука и уметности у Салцбургу.

6. Берислав Благојевић: МОНУМЕНТ / Бања Лука: Имприматур, 2020.

Преузето са сајта:

https://imprimatur.ba/shop/sve-knjige-2/monument/

„У књизи Монумент, Берислав Благојевић исписује двадесет једну кратку
причу у којима исказује једну широку палету интересовања за различите
аспекте стварности, који се промишљају и уобличавају у књижевни текст. Тако,
полазећи од постојбине Дон Кихота (а сви озбиљни писци, на одређени начин,
нужно реферишу на Сервантесов роман), писац креира и уводи нас у један

имагинарни простор у коме се непрекидно сучељава садашње са прошлим, гдје
се у нескривеном критичком тону, али и иронијском маниру, указује на
аномалије људске егзистенције на почетку трећег миленијума; затим ту је
постмодернистичко поигравање са књигом, библиотеком, читањем и самим