Page 87 - Bilten broj 9 2022

Четири одломка одају почаст медитеранском острву Корзици, кроз

елегично текстуално ткање између прошлости и садашњости. У Малом излету у
Ајачо, Зебалд обилази Наполеоново родно место и размишља о наговештајима
будућности тог великог човека у његовом детињству.

Инспирисан италијанским гробљем, Campo Santo је сањарија о смрти,
која полази од нечитких натписа, величине и украса надгробних споменика и
развија се све до крвљу натопљене легенде о Светом Јулијану.

Зебалд такође испитује како дела Гинтера Граса и Хајнриха Бела
откривају „озбиљне и трајне деформације у емоционалном животу”
послератних Немаца, како се Кафкино занимање за присуство духова међу

смртницима одражава и у Зебалдовом писму, те како књижевност може
представљати покушај реституције за неправде стварног света.

Вртоглав у својој ерудицији, доступан у дубокој емоцији, Campo Santo
потврђује Зебалдово место поред Пруста и Набокова, великих писаца који
опажају невидљиве везе што одређују наше животе.

„Да ли је књижевна величина и даље могућа? Како би узвишени
књижевни подухват требало да изгледа? Један од ретких одговора представља
дело В. Г. Зебалда.”

Susan Sontag

3. Љиљана Пешикан Љуштановић: ПИШЕМ ТИ ПРИЧУ: РЕФЛЕКСИ
УСМЕНЕ КЊИЖЕВНОСТИ И ТРАДИЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ У
ПИСАНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ И САВРЕМЕНОЈ КУЛТУРИ СРБА / Нови
Сад: Академска књига, 2020.

Преузето са сајта:
https://akademskaknjiga.com/katalog/pisem-ti-pricu/

„Иновативан интерпретацијски приступ, аналитички смисао за детаљ и за
целину, изузетно поуздано и широко познавање литературе о предметима о
којима се пише уз акрибично навођење цитата и аутоцитата – карактеристике
су ове књиге. Спроведена истраживања обједињују два тока српске књижевне и

културне традиције, усмени/традицијски и писани, у великом
књижевноисторијском распону. Аргументован је закључак да различити
елементи традиционалне културе могу бити снажан интеграциони импулс у
новијој и савременој српској књижевности.”

Марија Клеут