Page 118 - Bilten broj 12 za 2023
P. 118

смо  'овамо'  трагајући  за  било  каквим  материјалним  доказом  боравка  'овде'
            Трећега: нашег заједничког Јунака (Петера Хандкеа).”

                                                                                        Жарко Радаковић



                    Хандкеова  „злогласна”  књига  Зимско  путовање  до  река  Дунава,  Саве,
            Мораве и Дрине, или Правда за Србију почиње окупљањем дружине: писац би
            за сапутника позвао Жарка Радаковића, једног од својих преводилаца на српски
            који се, међутим, повукао у „неку самоодабрану замраченост” те да би ступио у
            контакт с њим, обраћа се „последњем присном пријатељу који му је преостао,
            једном  мормону,  далеко  у  америчкој  држави  Јути”.  Реч  је  о  Скоту  Аботу,
            Радаковићевом  добром  пријатељу  још  од  1984.  године,  када  су  у  Тибингену
            заједно похађали докторске студије немачке књижевности. Пет година касније
            ово  пријатељство  учврстило  се  када  су  путовали  заједно  у  јужну  Аустрију  и
            Словенију,  траговима  Хандкеове  књиге  Понављање.  Тако  је  настала  њихова
            прва заједничка књига Понављања. Пријатељство је коначно сазрело 1998, када
            су  се  Радаковић  и  Абот  придружили  аутору  књига  које  су  превели  и  јунаку
            њихових књига на путовању по источној Босни.

                    Скот Абот описује и слави то пријатељство исписујући биографију Жарка
            Радаковића,  његово  одрастање  у  Југославији,  његово  дружење  и  блиску
            сарадњу  са  уметницима  попут  Марине  Абрамовић,  Ере  Миливојевића,  Јулија
            Книфера, Нине Попс или са књижевницима попут Давида Албахарија и Алекса
            Калдијера, али пре свега са Петером Хандкеом. Жарко Радаковић изводи ово
            пријатељство  као  што  се  перформанс  изводи,  у  складу  са  својим  књижевним
            поступком који не описује стварност, него је производи у смислу Хандкеовог
            „унутрашњег  света  спољашњег  света  унутрашњег  света”,  који  је  Радаковић
            довео до крајности.



            7. Ерик Стандоп: ПРОЧИТАЈТЕ ЛИЦЕ: ЧИТАЊЕ ЛИЦА МОЖЕ ДА ВАМ
            ПОМОГНЕ НА ПОСЛОВНОМ И ПРИВАТНОМ ПЛАНУ И ДА
            ПОВОЉНО УТИЧЕ НА ВАШЕ ЗДРАВЉЕ / Београд: Лагуна, 2020.

            Преузето са сајта:
            https://www.laguna.rs/n4913_knjiga_procitajte_lice_laguna.html


                    Вештина  читања  лица  нам  је  урођена  јер  од  тренутка  кад  први  пут
            отворимо  очи  тражимо  делове  и  црте  лица.  Сви  ми  инстинктивно  умемо  да
            читамо и тумачимо осећања и изразе лица људи из свог окружења.
                    У  књизи  Прочитајте  лице  стручњак  за  читање  лица  Ерик  Стандоп
            открива какву моћ има та наша способност, описује пут који је прошао да би
            постао  читач  лица  и  приповеда  приче  које  илуструју  колико  је  моћан  тај
            јединствени  језик.  Примењујући  методе  три  различите  школе  читања  лица,
            Стандоп  научном  прецизношћу  опажа  краткотрајне  микроекспресије,  вешто
   113   114   115   116   117   118   119   120   121   122   123