Page 84 - Bilten broj 5 za 2023 godinu

Верујући да ће је трагови одвести до деде, тражи помоћ од Луке, свог
најбољег пријатеља и колеге са факултета. Истовремено, полиција усмерава
истрагу ка Наталији, а тајне из њој непознате прошлости породице Микић
израњају из мрака, претећи да разоре стварност у којој живи.

Док их трагови воде кроз старе рукописе, историјске локације и интриге,
узбудљиви преокрети гурнуће их до граница сналажљивости, водећи их ка
решењу мистерије Василијевог нестанка, шокантнијем и опаснијем него што су
могли да замисле. У тесној трци са временом сазнаће колико далеко могу
досегнути грешке направљене у прошлости, али и оно најстрашније: Колика је
цена истине?

3. Сергеј Шаргунов: МОЈИ / Београд: Службени гласник, 2021.

Преузето са сајта:
https://www.slglasnik.com/библиотека-књижевни-гласник/колекција-гласови-
света/моји

Сећање те мири с одласком, а истовремено те шаље у нетрагом ишчезлу
прошлост, шеретски те притом уверавајући у бесмртност.

Нешто ти се чини ситним и небитним, па опет, враћаш се тим
отпацима што тако мило светлуцају. Моју својину чини мноштво људи, живих
и мртвих, много драматичних сцена и безвезних сценица. Чини је нечија
реченица, не нужно потресна, понека ситуација, можда и безначајна… Где то,
беше, било? У оном кафеу код Чистих језера, који већ одавно не постоји (и
осветли сећање на пијандуру за суседним столом), у метроу између станица
Спортивнаја и Универзитет (преко пута себе видим путника – на кога ли
личи? На мог деду, кога нисам ни упознао?). Све је прецизно, као у филму.
Сећање може у прах да претвори јучерашњи дан, али ће изненада скинути
прашину с давно преваљених путева ‒ и они те више не напуштају. Памтиш
све: звуке, мирисе, боју, општи план и топографију догађаја! Какво мучно и
какво радосно лудило!

Искрено и горко, документаристички и лично, као у претходној књизи
Албум без фотографија, Сергеј Шаргунов описује круг свога сећања, људи и
догађаја који су се задржали у памћењу, као детаљи и епизоде без којих живот
не би постојао у истинској пуноћи. Онај писац који успева да нађе велике речи
за мале људе и мале речи за велике људе је нашао меру живота и своје
књижевности. Не постоје границе, све је прича и све је живот јер су сви „моји”.