Page 86 - Bilten 11 za 2024 godinu
P. 86
Спартанске принцезе Хелена и Клитемнестра живе у изобиљу и раскоши.
Читава Грчка им завиди на племенитој крви и лепоти каквој нема равне. Ипак,
све повластице имају своју цену. Још као девојчице, сестре су принуђене да се
растану и удају за иностране краљеве по очевом избору – за Менелаја и његовог
моћног брата Агамемнона. Ипак, чак и када постану краљице, од њих се очекује
да обаве само два задатка: да роде наследника и буду отелотворење женске
кроткости и смерности. Када запостављање, суровост и частољубивост мужева
постану низдрживи, Хелена и Клитемнестра морају да збаце друштвене окове и
створе себи нов живот, а бурне последице њихових поступака осећаће се још
три хиљаде година.
„Хејвудова је удахнула нов живот двема важним личностима античке
културе и дочарала богат и буран унутрашњи свет жена на које иначе гледамо
само као на симболе.”
Kirkus Reviews
7. Мухарем Баздуљ : НЕВИДЉИВА ДРУЖБА / Београд: Лагуна, 2023.
Преузето са сајта:
https://laguna.rs/n5881_knjiga_nevidljiva_druzba_laguna.html
Када га у мрклом мраку притисну бол и недостатак даха, јунаку
Невидљиве дружбе, пословично, дотадашњи живот почиње да се одвија пред
оним унутрашњим оком које неки зову душом. Тај „филм” се не одвија
хронолошки, него асоцијативно, а мајсторство и непредвидивост тих
асоцијација дају посебну снагу овом кратком роману Мухарема Баздуља.
Лирскији него икад пре, са еклектичном ерудицијом и фуриозном синтаксом,
ово је роман који се чита „у даху” јер нити око има где да се одмори нити
читалац жели да престане. Географски и историјски омеђен топонимима
потонуле Југославије, роман је ипак много више метафизичка метафора него
још једна у низу (по)ратних личних сторија. Живот као огледало у чијем одразу
су и читалачки животи.
„На тренутак бесконачна реченица Невидљиве дружбе представља изузетан
литерарни израз снаге коју животу пружа један Кавафијев стих. Када нас
преплави ужас свести да су најлепши дани нашег живота заувек прошли,
неопходно је одважно им рећи – збогом. И завршити целу ствар достојанствено,
без наде и других зала.”
Владимир Табашевић
