Page 66 - Bilten broj 1 za 2025. godinu

идеолошким цензорима, које назива „вандалима”, проницљив говор који је
инспирисао многе, поставши претеча Прашког пролећа 1968. године. Ако
погледамо судбину младе чешке нације, и уопштеније „малих народа”, јасно је
– изјављује Кундера – да опстанак једног народа зависи од снаге његових

културних вредности, што захтева одбацивање било каквог мешања идеолога
режима.

Есеј из 1983. године, написан на француском у време кад је Кундера већ
дуже од деценије у егзилу с друге стране хладноратовске гвоздене завесе,
надовезује се на говор из 1967. Са жестином коју јасноћа аргумента не успева
да прикрије, Кундера оптужује Запад у име Средње Европе (Мађарске, Пољске,
Чехословачке), која му по својој културној традицији потпуно и одувек
припада, али коју тај исти Запад види једино кроз политички режим, дакле само
као део Источног блока, а не као отети део и само средиште западне културе.

Књига Отети Запад није тек историјски документ; она је и дубоко
филозофско размишљање о идентитету, култури и политици. Кундерина
аргументација о „малим народима” којима прети нестанак, посебно у светлу
глобализације као и скорашњих геополитичких догађаја попут руско-
украјинског рата, наглашава трајну важност ових тема.

4. Кевин Бирмингем: ГРЕШНИК И СВЕТАЦ: ДОСТОЈЕВСКИ И
ГОСПОДИН УБИЦА КОЈИ ЈЕ НАДАХНУО РЕМЕК-ДЕЛО ЗЛОЧИН И
КАЗНА / Београд: Лагуна, 2023.

Преузето са сајта:
https://www.laguna.rs/n6037_knjiga_gresnik_i_svetac_laguna.html

Грешник и светац је помно истражена и опчињавајућа прича о томе како
је Достојевски написао Злочин и казну, епску сторију о убиству – и зашто је она
променила свет. А све почиње од сензационалне приче о Пјер-Франсоа
Ласенару, злогласном убици који је очарао и разјарио Париз тридесетих година
деветнаестог века, оваплоћујући идеале нихилизма, који ће постати филозофија
тадашњих руских револуционара. Достојевски је према Ласенару обликовао
Раскољникова на најдубље могуће начине, али Бирмингем показује да је
Достојевски почео да се стапа с Раскољниковим, али никако није желео да
његов књижевни јунак буде чудовиште. Не. Убица ће бити језив зато што је
тако очајнички желео да буде добар човек.

Роман Злочин и казна покренуо је револуцију уметничке мисли и започео
најплодоноснију фазу каријере Достојевског. Грешник и светац сада нам пружа
узбудљиве детаље, генезу и причу о том тријумфу.