Page 97 - Bilten 11
P. 97

веровао да су му родитељи живи, у својим тридесетим враћа се у Шангај у
               коме бесни кинеско-јапански рат (1937–1945), спуштајући се у рушевине града
               и остатке властитих успомена, покушавајући да пронађе родитеље.


                       У апокалиптичној атмосфери Шангаја, између арогантних становника
               Међународног  насеља  и  кинеске  сиротиње,  Бенкс,  прогањан  успоменама  у
               кафкијанским лавиринтима властитих спознаја и жеље да пронађе родитеље и
               да  искорени  зло  и  очисти  свет  од  зла,  наивно  верујући  да  ће  спречити
               надолазећу катастрофу Другог светског рата, доспева у емотивну тмину која
               га све више удаљава од циља.




               10. Владан Десница: САБРАНЕ ПРИЧЕ / Београд: Дерета, 2024.

               Преузето са сајта:

               https://dereta.rs/p/16194/Sabrane-price-Desnica

                       Владан Десница је написао укупно тридесет и три приче. Ипак, значај
               једног писца и његовога дела не вреднује се по обиму, већ по томе колико је

               проширио и објавио нове елементе у самој сфери стварања.

                       Као  изразити  аналитичар  психичких  нијанси  Десница  је  своје  приче
               писао  у  сасвим  специфичном  лирском  узнесењу,  он  је  разлагао  пуноћу  и

               комплексност заноса, конкретизовао страсти, разлагао вољу да људи учине
               свет таквим каквим га осећају, замишљају и желе. Али, исто тако, овај писац у
               већини својих приповедака разлагао је и расуло живота у појединим људима и
               видео  га  и  као  личну  и  као  друштвену  несрећу.  То  је  посебно  видљиво  у

               причама  Од  јутра  до  мрака,  Флоријановић,  Конац  дана,  Око,  Прољеће  у
               Бадровцу... Из тих прича пробија сазнање да живот није само од маштања, већ
               и од расипања, рушења и губљења, од патњи, од бола и неизвесности.


                       Десница је у свом приказу човека настојао да каже оно што он у својој
               суштини јесте, а не оно што би хтео или могао бити... У њима је Десница
               изванредно  промишљен,  прецизно  луцидан,  у  њима  је  простор  његове
               имагинације  веома  комплексан,  машта  и  фантазија  су  му  изузетно
   92   93   94   95   96   97   98   99   100   101   102