Page 92 - Bilten broj 5 za 2025. godinu
P. 92

ПРЕПОРУЧУЈЕМО




            1.  Мирјана  Стефановић:  УВОД  У  СРПСКО  ПРОСВЕТИТЕЉСТВО:
            ПРЕДГОВОР КАО ПОЕТИКА / Карловци; Нови Сад: Издавачка књижарница

            Зорана Стојановића, 2024.

            Преузето са сајта:
            http://www.ikzs.com/index.php?stranica=opis&knjiga=617

                    Монографија,  која  се  први  пут  појављује  у  српској  књижевној  науци,
            тематизује предговор у књизи српског просветитељства као облик имплицитне
            поетике.  Својим  предговором,  који  би  према  Женету  био  облик  паратекста,
            српски  писац  јасно  је  артикулисао  своје  разумевање  жанра  свог  дела,  као  и
            његову функцију. Већ у то време створио је предговором и аутореференцијални
            исказ;  предговор  тако  постаје  облик  метатекста.  Из  тога  се  најјасније  може
            видети како је грађанско доба српске књижевности створило жанрове који до
            данас живе: аутобиографија, мемоари, есеј, басна, комедија, еп, сатира, лирска
            песма,  путопис  итд.  Ова  књига  тако  постаје  неопходан  приручник  за
            историчаре  књижевности,  свакако  и  за  студенте.  Показује  величину  српског
            просветитељства  које  је  неопходна  карика  у  традицијском  ланцу,  можда  и
            центар  поетике  у  коју  се  својим  књижевним  начелима  уплићу  и  ранији  и
            каснији опуси српских писаца.
                    Књига је ушла у ужи избор за награде „Ђорђе Јовановић” и „Димитрије
            Богдановић”.



            2.   Меша Селимовић: МОСТ ОД РИЈЕЧИ / Београд: Вулкан, 2023.

            Преузето са сајта:
            https://www.vulkani.rs/domaci-autori/3265-most-od-rijeci

                    Сва наша хтења започињу речју. Једном зачета – реч постаје неодложна –
            откида се од човека и гради мост између њега и света који га окружује. Тако
            даљине  постају  близине  и  тако  свако  од  нас  оставља  траг  на  другој  страни
            обале  –  у  људима  и  у  времену  које  нам  је  дато.  Човек  непрестано  тежи  тој
            другој  обали  покушавајући  да  премости  разлике  између  себе  и  света,  између
            унутрашњег и спољашњег, јер како је Иво Андрић записао у есеју Мостови: сва
            је  наша  нада  с  оне  стране.  И  изговорене  и  прећутане  речи  одјек  су  човекове
            жеље да искорачи из себе и да се повеже са другима – напослетку, то је једини
            начин да се укотвимо у безвременост.
   87   88   89   90   91   92   93   94   95   96   97