Page 92 - Bilten broj 5 za 2025. godinu

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

1. Мирјана Стефановић: УВОД У СРПСКО ПРОСВЕТИТЕЉСТВО:
ПРЕДГОВОР КАО ПОЕТИКА / Карловци; Нови Сад: Издавачка књижарница

Зорана Стојановића, 2024.

Преузето са сајта:
http://www.ikzs.com/index.php?stranica=opis&knjiga=617

Монографија, која се први пут појављује у српској књижевној науци,
тематизује предговор у књизи српског просветитељства као облик имплицитне
поетике. Својим предговором, који би према Женету био облик паратекста,
српски писац јасно је артикулисао своје разумевање жанра свог дела, као и
његову функцију. Већ у то време створио је предговором и аутореференцијални
исказ; предговор тако постаје облик метатекста. Из тога се најјасније може
видети како је грађанско доба српске књижевности створило жанрове који до
данас живе: аутобиографија, мемоари, есеј, басна, комедија, еп, сатира, лирска
песма, путопис итд. Ова књига тако постаје неопходан приручник за
историчаре књижевности, свакако и за студенте. Показује величину српског
просветитељства које је неопходна карика у традицијском ланцу, можда и
центар поетике у коју се својим књижевним начелима уплићу и ранији и
каснији опуси српских писаца.
Књига је ушла у ужи избор за награде „Ђорђе Јовановић” и „Димитрије
Богдановић”.

2. Меша Селимовић: МОСТ ОД РИЈЕЧИ / Београд: Вулкан, 2023.

Преузето са сајта:
https://www.vulkani.rs/domaci-autori/3265-most-od-rijeci

Сва наша хтења започињу речју. Једном зачета – реч постаје неодложна –
откида се од човека и гради мост између њега и света који га окружује. Тако
даљине постају близине и тако свако од нас оставља траг на другој страни
обале – у људима и у времену које нам је дато. Човек непрестано тежи тој
другој обали покушавајући да премости разлике између себе и света, између
унутрашњег и спољашњег, јер како је Иво Андрић записао у есеју Мостови: сва
је наша нада с оне стране. И изговорене и прећутане речи одјек су човекове
жеље да искорачи из себе и да се повеже са другима – напослетку, то је једини
начин да се укотвимо у безвременост.