Page 65 - УСТАВНОПРАВНИ И ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ

7. Ričard Klajn: CIGARETE SU UZVIŠENE / Beograd: B. Kukić; Čačak: Gradac K, 2019.

U ovoj knjizi možete naći šta su o cigaretama i pušenju pisali filozofi, pevali pesnici, uzdisali
ljubavnici... Oda cigareti i njenom svetom dimu koji nas transcendira u drugo vreme, a
ponekad i u drugi prostor lepo je oslikana u ovom delu. Kao što Klajn sam piše: „U ovoj knjizi
se cigareti pridaje izvesno filozofsko dostojanstvo, koje se izvodi iz toga što se ona smatra
nekakvim simboličkim oruđem, i što joj se priznaju pesnička svojstva svetog ili erotskog
objekta, snabdevenog magijskim odlikama i činima zavođenja, i okruženog tabuima i dahom
opasnosti – ona je mejdan nedozvoljenog uživanja, put do transcendentnog i podstrek na
represiju.“

8. Gabrijel Garsija Markes: NISAM DOŠAO DA DRŽIM GOVOR / Zrenjanin: Sezam
Book, 2019.

Tekstovi koje je Gabrijel Garsija Markes objedinio u ovoj knjizi napisani su sa namerom da ih
autor lično pročita u javnosti, pred publikom, a nastajali su praktično tokom celog njegovog
života, od prvog, koji piše sa šesnaest godina, opraštajući se sa svojim starijim kolegama u
Sipakiri 1944, sve do onoga koji čita pred Akademijom za jezik i vladarima Španije 2007.

Već u prvim tekstovima jasno je uočljiv otpor mladog kolumbijskog pisca prema govorništvu.
„Nisam došao da držim govor”, upozorava svoje kolege iz Liceja prvi put kad se popne na
pozornicu, a istu tu rečenicu autor je izabrao i kao naslov ove knjige. U sledećem tekstu „Kako
sam počeo da pišem“, koji je pročitao kao već uspešan autor Sto godina samoće, 1970. godine,
još jednom obaveštava slušaoce o svom otporu prema tom žanru: „Postao sam pisac na isti
način kao što sam se i popeo na ovu scenu: silom”. U trećem pokušaju, prilikom primanja
nagrade „Romulo Galjegos”, 1972, govori kako je pristao da uradi „dve stvari koje sam sebi
obećao da nikad neću uraditi: da primim nagradu i da održim govor”.

Deset godina kasnije Gabrijel Garsija Markes primio je Nobelovu nagradu za književnost i
našao se pred nezaobilaznim zadatkom da napiše najvažniji govor koji u svom životu može da
napiše jedan pisac. Rezultat toga je maestralno delo: „Samoća Latinske Amerike”. Od tog
trenutka ovaj je žanr zauzeo ključno mesto u njegovom životu čuvenog i cenjenog pisca, čije
su prisustvo i reči bili traženi širom planete.