Page 80 - Bilten broj 12 2023
        P. 80
     4. Станислав Краков: КРИЛА / Београд: Службени гласник; Универзитетска
            библиотека „Светозар Марковић”, 2020.
            Преузето са сајта:
            https://klubglasnik.com/3f322f92-acd2-4e2a-a770-a8ed9828952d/КРИЛА.aspx
                    Крила у наслову Краковљевог романа, поред опасности и брзине, јасан су
            фигуративни знак катарзичног узнесења и изненадне смрти главног јунака, али
            и  осталих  јунака.  Јунаци  овога  романа  су  људи  осуђени на  смрт.  Војник  код
            Станислава  Кракова  често  постаје  пристојан  аутомат.  Ово  је  прича  о  страху,
            радости  и  смрти,  која  се  сваког  часа  може  изненадно  појавити.  Крила  јесу
            архетипски знак модерног доба. Значење им је слобода, покрет, узнесење, узлет
            маште, жеђ за далеким и недокучивим просторима духа, односно покушај да се
            превазиђе људска спутаност, тачније везаност за земљу и да се из просечности
            уздигне мисао слободног човека.
            5. Станислав Краков: ЦРВЕНИ ПЈЕРО И ДРУГЕ ПРОЗЕ / Београд:
            Службени гласник; Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, 2021.
            Преузето са сајта:
            https://klubglasnik.com/6f8117fc-e732-4861-b9ea-a1773886a31c/ЦРВЕНИ-ПЈЕРО-
            И-ДРУГЕ-ПРОЗЕ.aspx
                    „На жалост модерне српске приповедачке уметности Краковљеве новеле
            Црвени пјеро нису објављене у раним двадесетим годинама XX века, нити је то
            аутор учинио за свога живота. Наравно, у поратним годинама (после 1945. па
            надаље)  у  контексту  српске  књижевности  та  манифестација  је  била  немогућа
            због  пишчеве  биографије:  у  току  Другог  светског  рата  био  је  један  од
            најближих сарадника генерала Милана Недића на многим осетљивим задацима.
            Овдашње  објављивање  приповедачке  целине  Црвени  пјеро  сасвим  сигурно
            зрачи  својом  изразитом  модерношћу  и  ова  необична  књижевна  чињеница
            сведочи нам о једном авангардном пројекту који је препуштен забораву, а био
            је  утемељен  на  оновременим  најмодернијим  тенденцијама  европске  прозне
            уметности.
                    Ово  издање  Краковљевих  прича  разликује  се  по  структури  књиге  као
            целине:  док  су  у  првом  издању  приче  поређане  по  хронолошком    принципу
            композиција овог издања организована је у неколико тематских сегмената који
            се  у  неким  елементима  додирују.  Свему  су  додати  текстови  из  сегмента  …И
            друге прозе”.
                                                                                             Гојко Тешић
     	
