Page 80 - Bilten broj 12 2023
P. 80
4. Станислав Краков: КРИЛА / Београд: Службени гласник; Универзитетска
библиотека „Светозар Марковић”, 2020.
Преузето са сајта:
https://klubglasnik.com/3f322f92-acd2-4e2a-a770-a8ed9828952d/КРИЛА.aspx
Крила у наслову Краковљевог романа, поред опасности и брзине, јасан су
фигуративни знак катарзичног узнесења и изненадне смрти главног јунака, али
и осталих јунака. Јунаци овога романа су људи осуђени на смрт. Војник код
Станислава Кракова често постаје пристојан аутомат. Ово је прича о страху,
радости и смрти, која се сваког часа може изненадно појавити. Крила јесу
архетипски знак модерног доба. Значење им је слобода, покрет, узнесење, узлет
маште, жеђ за далеким и недокучивим просторима духа, односно покушај да се
превазиђе људска спутаност, тачније везаност за земљу и да се из просечности
уздигне мисао слободног човека.
5. Станислав Краков: ЦРВЕНИ ПЈЕРО И ДРУГЕ ПРОЗЕ / Београд:
Службени гласник; Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, 2021.
Преузето са сајта:
https://klubglasnik.com/6f8117fc-e732-4861-b9ea-a1773886a31c/ЦРВЕНИ-ПЈЕРО-
И-ДРУГЕ-ПРОЗЕ.aspx
„На жалост модерне српске приповедачке уметности Краковљеве новеле
Црвени пјеро нису објављене у раним двадесетим годинама XX века, нити је то
аутор учинио за свога живота. Наравно, у поратним годинама (после 1945. па
надаље) у контексту српске књижевности та манифестација је била немогућа
због пишчеве биографије: у току Другог светског рата био је један од
најближих сарадника генерала Милана Недића на многим осетљивим задацима.
Овдашње објављивање приповедачке целине Црвени пјеро сасвим сигурно
зрачи својом изразитом модерношћу и ова необична књижевна чињеница
сведочи нам о једном авангардном пројекту који је препуштен забораву, а био
је утемељен на оновременим најмодернијим тенденцијама европске прозне
уметности.
Ово издање Краковљевих прича разликује се по структури књиге као
целине: док су у првом издању приче поређане по хронолошком принципу
композиција овог издања организована је у неколико тематских сегмената који
се у неким елементима додирују. Свему су додати текстови из сегмента …И
друге прозе”.
Гојко Тешић