Page 72 - Bilten broj 1 za 2024 godinu

Преузето са сајта:
https://www.ekspres.net/scena/svesna-zenskost-vazna-knjiga-jungove-sledbenice-2

Свесна женскост – важна књига Јунгове следбенице
Ћерка протестантског свештеника, рођена 1928. у Онтарију, у Канади, као
најстарија од троје деце, у детињству се у нетакнутој природи играла са браћом,
импровизујући са њима маштовите позоришне представе.

Један од њих завршио је као Јунгов аналитичар, а други као глумац, на
зауман начин бирајући занимања којима ће се њихова старија сестра бавити.

Млада Вудманова пратила је оца док је сахрањивао и венчавао своју
паству, трудећи се да функционише онако како се свиђа другима, тражећи свој
центар изван себе, у спољашњем свету, што је било погубно за њу.

Представница аналитичке психологије и Јунгова следбеница постала је не
у младости, и не очекивано, већ у зрелом добу, након дипломе књижевности
коју је стекла на Универзитету Западног Онтарија где је упознала свог супруга
Роса Вудмана, са којим је остала до смрти, и након двадесетједногодишње
плодне професорске каријере у средњој школи.

У издавачкој кући „Федон” од 2010. до 2022. преведене су четири битне
књиге Марион Вудман, славне представнице аналитичке психологије и Јунгове
следбенице: Порок савршености, Напуштајући очеву кућу, Трудна девица и
Свесна женскост. У потоњој, коју овом приликом представљамо, у питању су
разговори вођени с њом у периоду од 1985. до 1992. године, у њеном
професионално најплоднијем периоду живота.
Како сама Марион Вудман каже, све док је велики адолесцент живео у
њој она је волела своје ученике, посао ју је испуњавао, а велики драмски
пројекат који је остваривала са својим ђацима из године у годину био је
средиште и круна њеног педагошког рада. Ипак, постојао је један недовољно

инкарнирани проблем – њена анорексија, која потиче још из њеног раног
адолесцентног периода. Чинило се да је неискорењива.
Жудела је да отпутује, пронађе учитеља, исцелитеља. Да уз његово
вођство уђе у Сенку, Таму, Рану. И прође кроз лавиринте дугогодишње патње и
слабости. На путу ка себи, највећи непријатељ била јој је сопствена психа, его,
свесни део који је покушао да забашури нужност промене, неопходност отказа.
Када је покушала да се понаша ритуално, задржавајући посао, тело јој је
отказало, физиолошки је доживела колапс и завршила је у болници.

Ова велика жена, након својих болничких дана, у трагању за својом
сврхом, излечењем душе и исцрпљујуће борбе коју је водила са својом
анорексијом, мрачним самоубилачким поривом, предузела је пут у Индију, али
је њено спиритуално путовање било бесплодно. Иако без задовољавајућег

одговора, пут ју је одвео у Велику Британију, где постаје пацијент Е. А. Бенета,
тада највећег живог практиканта Јунговог метода.