Page 73 - Bilten broj 1 za 2024 godinu

На завршетку свог спиритуалног путешествија, ова Канађанка, која је пре
него што је почела да живи у свету архетипова становала у долини митова, који
су били у синхроницитету, постала је у својим зрелим данима ревносна
студенткиња Циришке школе на Институту К. Г. Јунг, где није добила само
диплому аналитичара већ је и докторирала.
Прву књигу из аналитичке психологије објавила је у 54. години, кад њена
интернационална каријера јунгисте, радионичара и предавача широм света
почиње.

Архетипови, симболи-метафоре, тумачење снова, креација, експресија,
ритуали, игра, јединство соме и психе, соматска психологија, мушка и женска
женскост, адикције, зависности и како их излечити, храна као мајка, њено
одбацивање у анорексији и булимији, појмови су које је Вудманова користила у
својој катарзичној анализи. Дајући нам лек – наду.

3. Шерко Фатах: У ПОГРАНИЧНОЈ ЗОНИ / Београд: Фабрика књига, 2021.

Преузето са сајта:
https://www.fabrikaknjiga.co.rs/u-pogranicnoj-zoni/

Негде у крају који је слепа мрља велике политике, у заветрини ратова и у
мртвом мору диктатуре, један кријумчар разрадио је рафиниран систем
преживљавања. Минско поље кроз које пролази док преноси робу он учи и
памти са сликарским осећајем за детаље, уздајући се у заштиту коју му пружају
његова безначајност и сигурна рука. Но, та безазлена рутина полузакоња
драматично се прекида синовљевим нестанком.

Фатах у овом роману само наизглед прича о прототипима: временске и
просторне координате су тек наговештене, градови и места немају називе и
ликови немају имена, али у пограничној зони и њеној немогућој свакодневици
живе људи с личним, немогућим судбинама, а не репрезентанти живота у
државама које су имплодирале и у којима једино супарничке тајне службе
гарантују друштвену динамику.

Шерко Фатах (1964) ступио је на немачку књижевну сцену злослутне
2001. године романом У пограничној зони, који је, инспирисан очевим причама
о животу на северу Ирака, писао крајем ништа мање злослутних деведесетих.
Но, и овај и каснији Фатахови романи (Дони, 2002; Ујка, 2004; Тамни брод,
2008; Бела земља, 2011; Последње место, 2014; Црни септембар, 2019) све су
само не пука фикционализација вечито лоших вести с телевизије. Фатах не
упада у замку коју му поставља његово мешовито порекло и не узима на себе
задатак да заинтересованим посматрачима с друге стране стакла објасни

прилике на егзотичном терену: он је приповедач сведеног израза, с даром да
уочи апсурде живота на маргини светске политике и с наклоношћу према