Page 68 - Bilten broj 2 za 2024. godinu
P. 68

тренутку, сећам се, смејао сам се. Питао сам се, да ли је могуће да сам толико
            озбиљно себе схватао?
                    Онда је све постало тихо. Све је постало црно. Све је постало неважно.”

                                                                                      Одломак из романа



                     „Ја сам неко из прошлог века и чекала сам да се појави нови глас на мом
            језику  који  неће  бити  коректан,  исправан,  испран,  паметан,  што  скаче  за
            штапом и јури свој реп. И дочекала сам.

                    Звонак  глас,  циничан  и  сентименталан,  нежан  и  отуђен,  што  шапатом
            виче о новим људима без имена, без презимена, без посла, без адреса и као, без
            великих мисли и снова. Врло моћан глас. Веома потресна прича. И смешна.”
                                                                                       Милена Марковић



                    Филип  Грујић  (1995)  је  дипломирани  драматург,  аутор  романа  Блудни
            дани  куратог  Џонија.  Истовремено  се  бави  и  писањем  за  позориште,  а
            добитник је Стеријине награде за драму „Не пре 4:30 нити после 5:00”. Свира у
            бенду „Цимерке”.




            3. Самјуел Бекет: МЕРСИЈЕ И КАМИЈЕ / Београд: Лом, 2022.

            Преузето са сајта:
            https://lombooks.com/shop/b/beket-samjuel/mersije-i-kamije/

                    Пустоловина  Мерсијеа  и  Камијеа  настала  је  непосредно  пре  комада
            Чекајући Годоа (1952). Бекетов први роман на француском много дугује својим
            претходницима  на  енглеском,  Марфи  и  Вот,  као  што  прилично  задужује  и
            предстојећу  романескну  трилогију  (Molloy,  Malone  meurt  i  L’innommable).
            Написан 1946, Мерсије и Камије ће у интегралном облику бити објављен тек
            1970, а четири године касније и на енглеском.

                    Мора  да  је  дебитовао  негде  око  хиљаду  деветстоте,  рече  Камије.
            Мислим да је то била година опсаде Лејдисмита, на реци Клип. Сећаш ли се?
            Предивно време. Забаве у врту сваки дан. Живот се пред нама отварао у свој
            својој ведрини. Све наде биле су допуштене. Играли смо се опсаде. Умирали као
            муве.  Од  глади.  Жеђи.  Бум!  Бум!  Последњи  меци.  Предајте  се!  Никада!  Јели
            смо лешеве. Пили мокраћу. Бум!  Бум!  Одоше  још два. Шта  се чује?  Дрека  с
            осматрачнице.  Прашина  на  хоризонту!  Колона!  Језик  нам  је  поцрнео.  Ипак
            ура! Ра! Ра! Попут гавранова. Неки коњички водник умире од среће. Спасени
            смо. Век је трајао два месеца.
                                                               ...
   63   64   65   66   67   68   69   70   71   72   73