Page 73 - Bilten broj 2 za 2024. godinu

10. Тихомир Несторовић: ПАНСИОН ГОСПОЂЕ ХАЏИВУКОВИЋ / Нови
Сад: Прометеј, 2022.

Преузето са сајта:
https://www.prometej.rs/prodavnica/domaci-pisci/pansion-gospodje-hadzivukovic/

Овај роман је књижевно писмо на трагу највреднијих прозних искустава у
српској књижевности, којима аутор, са своје стране, придружује специфичне
лирски обојене пасаже описа личних судбина обичних људи, психолошких
стања ликова у датим историјским и животним околностима, мајсторске описе
природе и појава у њој.

Пансион госпође Хаџивуковић је истинита, једноставна али слојевита
кожа. Није мелодрама, жал за прохујалим временима, нити за сјенкама минулих
љубави. То је искрена реалистичка прича о људима и времену с краја
деветнаестог, целог двадесетог и почетка двадесет првог века, кад се, напоредо
са политичким последицама идеолошких система, расплићу и животна клупка
са прећутаном истином о драмама појединачних људи.

Љубомир Ћорилић

11. Вјећеслав Берар: ЗА ШАКУ СНОВА / Нови Сад: Прометеј, 2022.

Преузето са сајта:
https://www.prometej.rs/prodavnica/domaci-pisci/za-saku-snova/

Ако сте радознали да претражите хлорофилију тишине са детаљима
ураслима у ствари и пејзажне пределе, уз трагања у којима се очас мењају боје
и облици, чије мене урастају у речи, а речи у реченице магично одбеглих
предела и лица, читајте роман Вјећеслава Берара За шаку снова. Пред нама је
штиво расправног трактата о стварању, смело расписано и осмехнуто распусно.
Штиво отвара узнемир тишине у којој и зрно песка добија, у пуном убрзању,
облик звезде репатице с трагом откривалачког знака небеске наплаве.

Чим угледамо такву звезду, обичајно, хватамо се за прво дугме и, разуме
се, зажелимо да нам се догоди нешто радосно и лепо у животној спекули.
Колико је Марсел Пруст трагао за изгубљеним временом, толико ће Берар
ислеђивати будне снохвате и снове да би некако у словном азбучнику налазио
речи за драму која га је снашла.

...

Наличје мастила сличи пучини гладно беле хартије да би се нашло све то
стреловито заривено у тело и масив назван књига, књига као вечно отворена
кључаоница којој, канда, нико и неће наћи кључ у песковитој равни вазда
пустињског нам живота.
Милутин Ж. Павлов