Page 97 - Bilten broj 3 za 2024. godinu

1. ШТА ЈЕ ЗНАЧИЛА FILOSOFIA У ВИЗАНТИЈИ? / Лозница: Карпос,
2023.

Преузето са сајта:
https://karposbooks.rs/shop/panelinion/sta-je-znacila-filozofija-u-
vizantiji/?_rstr_nocache=rstr521660baa77f29e6

„Византијског theoretikosa не можемо тек тако поредити с кинеским
мандаринима, а још мање с мандаринима Париза које нам је Симон де Бовоар
описала по завршетку рата. Не само што не припада ниједној касти, и не само
што му није својствено ништа од егзистенцијалистичке афектације: византијски
theoretikos уопште не жели да се дистанцира од естаблишмента, нити би
иједном византијском цару пало на ум да таквог једног theoretikosa јавно куди
што од њега нема никакве користи, јер су идеали тог слоја људи, њихово

образовање, штавише, управо и њихова ароганција чинили битан елемент
идеологије византијског царства којим су се Византинци ограђивали од
варварског окружења. Отуд није случајно што бар десетак царева потиче
управо из тог слоја. Њега чине највиши чиновници царства, патријарси и
епископи, али и ситни службеници, обични наставници и сироти независни

учењаци. Тек толико о његовој утицајности и моћи.”

Ханс Георг Бек

„Филозофија у Византији, дакле, често избија на површину у тренуцима
нелагоде, неслагања и прекида. Она лебди у сивој зони између православља и
јереси, а не у некаквом линеарном или иновативном унапређењу филозофских

система који су отворена конкуренција ромејској православној теолошкој
парадигми. Њени узбудљиви и фасцинантни аспекти израњају из тензије између
филозофије учитељâ и разних покушаја да се узнесе једна одступајућа или
јеретичка филозофија филозофâ. Виђено у том светлу, највећи допринос
Византинаца филозофији јесте њихов искуствени, проживљени и бременити
однос са самом филозофијом. Другим речима, мислити о филозофији у
Византији значи мислити о филозофији као трајном искушењу које води ка

хетеродоксији и интелектуалном застрањењу.”

Димитри Гутас и Никитас Синиосоглу