Page 98 - Bilten broj 3 za 2024. godinu
P. 98
У овој збирци есеја и чланака о византијској филозофији, аутори
различитих генерација пружају јасну представу о томе шта су сами Византинци
подразумевали под филозофијом и у којој мери се она подудара с нашом
савременом представом о томе шта филозофија и бављење филозофијом јесте,
или шта би требало да буде. Отуда овај зборник може да послужи као полазна
тачка за било какво даље и дубље упуштање у тему тзв. византијске филозофије
или теорије.
2. Пјотр Дамјанович Успенски: НОВИ МОДЕЛ УНИВЕРЗУМА: ПРИНЦИПИ
ПСИХОЛОШКОГ МОДЕЛА ПРИМЕЊЕНИ НА ПРОБЛЕМЕ НАУКЕ,
РЕЛИГИЈЕ И УМЕТНОСТИ / Београд: Metaphysica, 2007.
Преузето са сајта:
https://metaphysica.rs/knjiga/novi-model-univerzuma/
Четврти пут је стаза коју је увео велики руски мистик Гурђијев, а даље
развијао његов најпознатији ученик, математичар и филозоф, Пјотр Дамјанович
Успенски. Са Гурђијевим се сусрео 1915. године у Москви. Од тада је био
блиско упознат са свим његовим битним идејама и праксама.
Езотеријски круг човечанства, еволуција и преображај људске природе и
идеја „натчовека”, три димензије простора и три димензије времена, свесно
посматрање снова, скривени систем знања уграђен у велика дела „објективне
уметности”, тумачење дубоких скривених психолошких истина у древним
текстовима – садржаји су у којима Успенски из нових и неочекиваних углова
отвара могућност потпуно другачијег гледања на свет и човека.
3. Иван Вуковић: ПЛАТОН И КАНТ: САВЕТИ ЗА ДОБАР ЖИВОТ /
Сремски Карловци; Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића,
2016.
Преузето са сајта:
http://www.ikzs.com/index.php?stranica=opis&knjiga=493
Почнимо од првих питања: да ли је за добар живот важнија правда или
лична срећа; може ли неправедан човек бити срећан; може ли праведан човек
бити несрећан; шта је уопште правда, и у чему је срећа?
За ова питања кажемо да су прва зато што су, од тренутка када су први
пут постављена, вековима представљала полазиште и оквир филозофије