Page 98 - Bilten broj 3 za 2024. godinu
P. 98

У  овој  збирци  есеја  и  чланака  о  византијској  филозофији,  аутори
            различитих генерација пружају јасну представу о томе шта су сами Византинци
            подразумевали  под  филозофијом  и  у  којој  мери  се  она  подудара  с  нашом
            савременом представом о томе шта филозофија и бављење филозофијом јесте,
            или шта би требало да буде. Отуда овај зборник може да послужи као полазна

            тачка за било какво даље и дубље упуштање у тему тзв. византијске филозофије
            или теорије.




            2. Пјотр Дамјанович Успенски: НОВИ МОДЕЛ УНИВЕРЗУМА: ПРИНЦИПИ
            ПСИХОЛОШКОГ МОДЕЛА ПРИМЕЊЕНИ НА ПРОБЛЕМЕ НАУКЕ,
            РЕЛИГИЈЕ И УМЕТНОСТИ / Београд: Metaphysica, 2007.

            Преузето са сајта:
            https://metaphysica.rs/knjiga/novi-model-univerzuma/


                    Четврти пут је стаза коју је увео велики руски мистик Гурђијев, а даље
            развијао његов најпознатији ученик, математичар и филозоф, Пјотр Дамјанович
            Успенски.  Са  Гурђијевим  се  сусрео  1915.  године  у  Москви.  Од  тада  је  био
            блиско упознат са свим његовим битним идејама и праксама.
                    Езотеријски круг човечанства, еволуција и преображај људске природе и

            идеја  „натчовека”,  три  димензије  простора  и  три  димензије  времена,  свесно
            посматрање снова, скривени систем знања уграђен у велика дела „објективне
            уметности”,  тумачење  дубоких  скривених  психолошких  истина  у  древним
            текстовима – садржаји су у којима Успенски из нових и неочекиваних углова
            отвара могућност потпуно другачијег гледања на свет и човека.




            3. Иван Вуковић: ПЛАТОН И КАНТ: САВЕТИ ЗА ДОБАР ЖИВОТ /
            Сремски Карловци; Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића,
            2016.


            Преузето са сајта:
            http://www.ikzs.com/index.php?stranica=opis&knjiga=493

                    Почнимо од првих питања: да ли је за добар живот важнија правда или
            лична срећа; може ли неправедан човек бити срећан; може ли праведан човек
            бити несрећан; шта је уопште правда, и у чему је срећа?

                    За ова питања кажемо да су прва зато што су, од тренутка када су први

            пут постављена, вековима представљала полазиште и оквир филозофије
   93   94   95   96   97   98   99   100   101   102   103