Page 75 - Bilten broj 5 2024
P. 75

извесности  правног  исхода,  а  на  трагу  Френковог  чињеничног  скептицизма,  аутор
            настоји да читаоце наведе на преиспитивање свевременог мита о правној сигурности.




            5.  Горан  Марковић:  УСТАВНИ  ЛАВИРИНТ:  АПОРИЈЕ  УСТАВНОГ
            СИСТЕМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ / Београд: Службени гласник, 2021.

            Преузето са сајта:
            https://klubglasnik.com/9b409dd7-c439-4a56-8a9b-4926c2a4e3e2/-УСТАВНИ-
            ЛАВИРИНТ.aspx


                    У овој монографији анализиран је уставни систем Босне и Херцеговине у
            целини, тако да обухвата уставну материју на нивоу Босне и Херцеговине и на
            нивоу  ентитета,  кантона,  Брчко  Дистрикта  и  локалне  самоуправе.  Књигом  су
            обухваћени  сви  делови  уставне  материје,  и  то  тако  да  након  описа  правних
            норми  којима  се  уређује  уставна  материја,  следи  њихова  анализа.  У  овом
            истраживању представљена су различита теоријска становишта, а аутор се није
            устезао да полемише с другим ауторима о релевантним темама. Притом, он је
            следио  начела  објективне  научне  анализе  и  користећи  научну  методологију
            формулисао властите ставове о спорним питањима, у мери у којој је то било
            могуће  ван  идеолошко-политичких  оквира,  вредносних  судова  и  политичких
            предрасуда.
                    Због  свог  предмета,  теоријског  приступа  и  акрибичности,  ову  књигу
            препоручујемо читаоцима, јер не само да пружа увид у уставни систем Босне и
            Херцеговине  већ  је  и  својеврсни  приручник  о  основним  елементима
            уставноправних институција у већини земаља.



            6.  Виолета  Кецман:  МЕДИЈСКА  ПИСМЕНОСТ  И  КРИТИЧКО
            МИШЉЕЊЕ / Београд: Clio, 2023.

            Преузето са сајта:
            https://clio.rs/proizvodi/multimedia/medijska-pismenost-i-kriticko-misljenje_294477

                    Књига  Медијска  писменост  и  критичко  мишљење  убедљиво  и
            аргументовано  доказује  да  медијској  писмености,  као  основном  генератору
            развоја  критичког  мишљења,  у  средњошколском  образовању  треба  посветити
            посебну пажњу. У исти мах, она пружа одсудан допринос дефинисању овог, до
            сада неодређено и прешироко схватаног појма.

                    Заснована  на  критичкој  педагогији,  ова  систематична,  прегледна,
            интердисциплинарна студија као примарни циљ образовања истиче подстицање
            критичке  свести  ученика,  тј.  развијање  њихове  компетенције  за  анализу

            социјалних,  економских  и  политичких  противречности  у  друштву.  Домети
   70   71   72   73   74   75   76   77   78   79   80