Page 81 - Bilten broj 5 2024
P. 81

Како препознати гаслајтере? Зашто су токсични и како да се на здрав
            начин  заштитите од њих? Зашто вас неко уверава у све супротно од онога што
            осећате и знате? Зашто гаслајтери у почетку изгледају „нормално” и које су
            упозоравајуће „црвене лампице”? Шта да радите када сте ви гаслајтер? Које су

            практичне стратегије за превазилажење и суочавање са гаслајтингом? О
            терапији, саветовању и другим начинима да дођете до помоћи.
                    Иначе, прва употреба термина гаслајтинг (енгл. gaslighting) је забележена
            још 1954. године, а постао је популаран захваљујући филму Плинско светло
            (Gaslight) у којем главни јунак покушава да увери своју супругу да почиње да
            луди.



            13. Декер Келтнер: ПАРАДОКС МОЋИ: КАКО СТИЧЕМО И ГУБИМО
            УТИЦАЈ И МОЋ / Нови Сад: Психополис, 2023.

            Преузето са сајта:
            https://psihopolis.edu.rs/knjiga/paradoks-moci/

                    Шта је моћ, а шта парадокс моћи? Како се моћ стиче, злоупотребљава и
            губи? Да ли апсолутна моћ апсолутно квари људе? Која је цена немоћи? Зашто
            моћ доводи до саможивих нагона, неучтивости, самовеличања, мањка емпатије
            и смањених моралних осећања? Зашто се моћ стиче а не отима се? Аутор
            полази од чињенице да је парадокс моћи  један од образаца друштвеног живота
            који је део наших свакодневних односа и који обликује оно на шта ће се наш
            живот на крају свести.

                    Парадокс моћи се састоји у томе да нас поседовање моћи наводи да
            изгубимо управо оне вештине које су нам омогућиле да стекнемо моћ. Наиме,
            стичемо моћ и успевамо да мењамо стање у свету (у Америци се користи
            термин make a difference – „да се направи разлика” или „да се свет учини бољим
            местом” када се говори о намерама да се помаже човечанству) захваљујући
            ономе што је најбоље у људској природи, али исту ту моћ губимо због онога
            што је најгоре у људској природи. Често стичући способност да мењамо ствари
            у свету побољшавајући животе других људи, истовремено стичемо и моћ и
            привилегије које нас нагоне да се понекад понашамо као импулсивне
            неконтролисане психопате. Главно питање је како онда можемо да надмудримо
            парадокс моћи и искористимо моћ на најбољи начин? Као одговор аутор
            сугерише  поштовање пет  етичких принципа којима можемо стећи трајну моћ:
            свест о поседовању моћи, показивање скромности, фокусираност на друге
            људе, исказивање поштовања и мењање контекста немоћи. Дуго се појам моћи
            повезивао са Макијавелијем код којег се у суштини радило о безобзирности и
            стратешкој примени силе, нпр. диктатора или силеџија. Келтнер доказује да
            данас овакав начин разумевања моћи не може да опстане јер не може да објасни
            смисао много важних и корисних промена у људској историји, као што су
            изуми у медицини, научна открића, закони који штите оне с мање моћи и др.
   76   77   78   79   80   81   82   83   84