Page 93 - Bilten broj 6 za 2024 godinu

13. Владета Јанковић; Дејан Михаиловић: БЕЗ ОПОЗИВА: ПОСЛЕДЊЕ
РЕЧИ ЗНАМЕНИТИХ ЛИЧНОСТИ / Београд: Лагуна, 2023.

Преузето са сајта:
https://www.laguna.rs/n6004_knjiga_bez_opoziva_poslednje_reci_znamenitih_licnos
ti_laguna.html

„Не дирај моје кругове.” – Архимед

„Идем да потражим велико можда.” – Франсоа Рабле

„Зашто плачете? Зар сте мислили да сам бесмртан?” – Луј XIV

„Нећу да пуцам у ову будалу!” – Михаил Љермонтов

„Морам да уђем, магла се диже.” – Емили Дикинсон

„Тапети у мојој соби и ја водимо борбу на живот и смрт, коју неко мора да
изгуби.” – Оскар Вајлд

„Одавно нисам пио шампањац.” – Антон Чехов

„Све ми је ово додијало.” – Винстон Черчил

Све што људско биће за живота изговори може бити промењено, исправљено,
скраћено или допуњено, најзад и опозвано – све осим речи изговорених
непосредно пред смрт, напомињу аутори у предговору ове књиге.
Опредељујући се за избор какав је пред читаоцима, они су настојали да
последње речи значајних личности протумаче у кључу друштвеног и културног
миљеа епохе, као и карактерних особина и историјске улоге сваке одабране
личности.

Последње изјаве понекад су засноване на идеји да се на самрти изговара оно
што се у животу није хтело или смело рећи, али их углавном обележава тежња
да се значења опроштајних исказа повежу са животним учинком тих великана,
као нека врста сажете поруке потомству.
Писци, филозофи, владари, војсковође, уметници, научници, од антике до XX
века, осветљени су у контексту у којем су изговорили опроштајне речи, а
аутори су тежили да читаоца обрадују и мање познатим биографским
аспектима, са понекад апартним појединостима.
После брошуре Жарка Ружића Последње речи великих људи из 1931. године ово
је прва књига на ту тему која се објављује у Србији.