Page 89 - Bilten broj 6 za 2024 godinu

8. Зоран Милутиновић: ПРЕБОЛЕВАЊЕ ЕВРОПЕ: КОНСТРУКЦИЈА
ЕВРОПЕ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ / Београд: Геопоетика издаваштво, 2023.

Преузето са сајта:
https://geopoetika.com/o-knjizi/1824/prebolevanje-evrope

– Студија која у збиру доноси широку и разнолику слику грађења „Европе” у
изабраним радовима водећих српских писаца и интелектуалаца прве половине
двадесетог века (Исидора Секулић, Јован Скерлић, Јован Цвијић, Владимир
Дворниковић, Милош Црњански, Слободан Јовановић, Милан Кашанин, Јован
Дучић, Николај Велимировић, Димитрије Митриновић, Растко Петровић, Иво
Андрић и др.).

Књига је састављена од много питања и много одговора, изненађујуће актуелна
и после више од стотину година од покретања ове културолошке, политичке и
цивилизацијске теме. Испоставља се, и у погледу данашњег процеса
дефинисања идентитета Србије у оквиру Европе.

„Капитални помак на подручју имаголошких студија…”
Давор Бегановић, Ослобођење

„Одлична студија о сложеном деловању дискурса и моћи у замишљању других
и себе…”
Ангелина Илиева, Slavic & East European Journal

„Привлачно и проницљиво дело које може бити занимљиво читаоцима
истински разноврсних интересовања. Његова методична нарација и обиље
историјских и књижевних детаља откривају аутора чија ерудиција и ширина
академских основа подсећају на ренесансне мислиоце дубоко уроњене у
слободне вештине и филозофске основе науке.”
Бојан Савић, Nationalities Papers

„Књига Зорана Милутиновића значајан је допринос овим студијама будући да
је први систематичан историјски приказ различитих слика Европе
конструисаних у српској култури новијег доба. Објављена код угледног
академског издавача на енглеском језику, Милутиновићева расправа даје
страним читаоцима увид у готово непознато подручје, разбијајући предрасуде и
стереотипе о Србији и Балкану, сувише често присутне у западноевропској
интелектуалној средини. Домаћем читаоцу књига нуди оригинално замишљену
и теоријски осмишљену приповест о историји нашег мишљења о властитом
колективном идентитету у односу према Европи, као и низ иновативних и
суптилних критичких тумачења.”
Владислава Рибникар, Књижевна историја