Page 86 - Bilten broj 6 za 2024 godinu

4. Џулијан Асанж: KAD JE GOOGLE SREO WIKILEAKS / Београд: Albion
books, 2014.

Преузето са сајта:
https://datastatus.rs/knjige/kad-je-google-sreo-wikileaks/

Након великих успеха Неауторизоване аутобиографије и Сајферпанкса,
едицију New age настављамо најновијим делом Џулијана Асанжа, под називом
Kad је Google sreo Wikileaks.

У јуну 2011. године, током боравка у кућном притвору у Норфоку, Асанж је
имао једног необичног посетиоца – Ерика Шмита, председника Googlea. Током
разговора који је трајао око седам сати, оснивач Wikileaksа и шеф највеће
светске информационе империје, укрстили су ставове о политичким
проблемима са којима се суочава наше друштво, као и технолошким решењима
које глобална мрежа угрожава – од Арапског пролећа до биткоина.
Представили су две потпуно супротстављене перспективе: за Асанжа, слобода
и бездржавност представљају основу ослобађајуће снаге интернета; за Шмита,
еманципација је саставни део америчких спољно-политичких интереса, и
вођена је потребом повезивања америчких компанија и тржишта са не-западним
државама. Ова два става представљају саму срж сукоба око будућности
интернета.
„Као особа коју су они интервјуисали од мене су очекивали да највише
говорим. Покушао сам да их уведем у мој начин виђења света. Морам да им
одам признање, јер је то вероватно био најбољи интервју који сам до сада дао.
Нашао сам се на непознатом терену, и то ми се свидело. Ручали смо и затим се
прошетали по имању, све време снимајући разговор. Питао сам Ерика Шмита
да ли би Wikileaksu доставио захтеве за информацијама које шаље влада САД,
он је одбио, одједном се унервозивши, наглашавајући нелегалност
разоткривања захтева заснованих на Патриотском закону. Како је падао мрак
разговор се завршио и они су отишли, назад у своје нестварне, удаљене ходнике
информативне империје, а ја сам наставио са својим послом. То је био крај тог
посла, или сам бар ја тако мислио.”
Одломак из књиге

„Свестан сам појаве коју људи зову 'Google слепило', а то је да информација
које нема на интернету не постоји. У дигиталном свету људи могу једноставно
да избришу историју,” рекао је Асанж. Едвард Сноуден, који је и сам годинама
био део те машинерије, за књигу је рекао да представља „фасцинантан разговор
са једним од најдалековидијих технолошких мислилаца. Асанж је увек испред
свог времена”.