Page 84 - Bilten broj 6 za 2024 godinu
P. 84

ПРЕПОРУЧУЈЕМО






            1. Иван Јанковић: ПО ЊИМА СЕ НИШТА НЕЋЕ ЗВАТИ: СПОРЕДНЕ И
            САСВИМ СПОРЕДНЕ ЛИЧНОСТИ ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ 19. ВЕКА /
            Београд: Фабрика књига, 2022.

            Преузето са сајта:
            https://pescanik.net/po-njima-se-nista-nece-zvati/

             „Кратки  радови  који  чине  ову  књигу  настали  су,  ако  се  тако  може  рећи  –
            случајно.  Током  вишегодишњег  архивског  рада  на  појединим  темама  којима
            сам  се  бавио  (смртна  казна;  репресија;  историја  кривичног  права  и
            криминологије), наилазио сам на податке о људима и догађајима који са мојим
            темама  нису  били  у  непосредној  вези,  али  би  ми  привукли  пажњу,  најчешће
            својом необичношћу. Све те податке сам бележио, онако, без неког одређеног
            циља и намере. Када сам недавно прегледао тако прикупљену грађу, учинило
            ми се да она омогућује један нов увид у свакодневни живот 'обичних' људи у
            Србији  19.  века,  па  сам  покушао  да  из  ње  реконструишем  њихове
            (индивидуалне и групне) биографије, макар само у грубим цртама и уз мноштво
            празнина.
            Јунаци  ове  књиге  су,  као  што  стоји  у  поднаслову,  споредне  или  сасвим

            споредне  личности  у  контексту  свог  времена.  О  споредним  личностима  –
            епизодистима – има трага у нашој историографији, па и биографских одредница
            у  речницима  и  енциклопедијама.  Такви  су,  данас  сасвим  заборављени,
            чиновници  који  су  се  бавили  и  књижевним  пословима  (Зубан,  Ћелешевић,
            Вукајловић)  или  учествовали  у  политичким  метежима  и  антидинастичким
            заверама  којих  је  у  тадашњој  Србији  бивало  такорећи  стално  (Мрцаиловић,
            Белопољац,  Хаџи  Трипковић).  Нови  подаци  о  њима  који  се  сада  овде  износе
            могли  би  да  допуне  или  коригују  постојећа  сазнања  и  да  утолико  буду  од
            интереса, па и користи, за специјалисте.
            О сасвим споредним личностима – статистима историје – није писано и о њима
            и  за  њих  се  није  знало  ништа.  Међу  њима  има  неколико  жена:  Милакра
            Клапсоглиница,  самохрана  мајка  која  се  борила  за  опстанак  и  одгајала  децу,
            мада  не  сасвим  успешно;  Ката  Миљковић,  коју  историчари  знају  само  као
            'Шугаву Кату', проститутку која је наводно долазила Вуку Караџићу, али која је
            и  пре  и  после  те  епизоде  имала  своје  име,  свој  живот,  своје  мужеве  и  децу;
            Кадивка Јовановић и њене саучеснице, све осуђене за масовно тровање мужева
            у Свилајнцу.”
                                                                                                           Уводно поглавље аутора
   79   80   81   82   83   84   85   86   87   88   89