Page 90 - Bilten broj 7 za 2024. godinu
P. 90
Краљевини Србији. Овај дуги период одликује смењивање великих сила и
различити културни утицаји који они доносе. Тимотијевић описује градска
насеља, живот у породици, као и начине на који се третирао приватни простор
и положај деце. Најзад, Милан Ристовић обрађује период од 1878. до 1990.
године и истражује просторе приватности током ратова и након ослобођења, са
посебним освртом на живот у социјалистичкој Југославији. Он описује
грађански живот, нови однос према селу као и социјалистички однос према
модернизацији. Осим тога, бави се и питањима као што су брак и породица,
промена родних односа и полност.
Можда највећи изазов оваквом типу студија представља њихова
незаобилазна хетерогеност. На ограниченом броју страна неопходно је дотаћи
велики број питања и тема које спадају под оквир приватног живота. У овим
условима, несумњиво је да одређене теме не могу да буду споменуте, као и да
се о извесним говори сасвим мало. Исто тако, постоји опасност и превелике
фрагментарности, у коме се отвара обиље најразличитиjих тема, али се ни о
једној не говори детаљно. Успех ове књиге лежи у томе што већину ових
проблема успева да реши. И поред великог броја тема којима се бави, као и
различитих аутора који су је писали, Историја приватног живота у Срба
оставља утисак фокусираности и савршене усклађености. Ово је можда и
највећа препорука књизи: она своје теме третира сажето, али свеобухватно и
сувисло.
2. Мирјана Дрљевић: НИКО НИЈЕ ЗАБОРАВЉЕН И НИЧЕГА СЕ НЕ
СЕЋАМО / Београд: Booka, 2023.
Преузето са сајта:
https://booka.rs/knjige/savremena-knjizevnost/niko-nije-zaboravljen-i-nicega-se-ne-
secamo/
Иако у основи детективски роман који прати истрагу о три нестале
девојке, овај новобеоградски ноар је вишеслојна, емотивна и суптилно духовита
књига о одрастању у суморним блоковима, пријатељствима за цео живот и
комплексном односу родитеља и деце. Брз, интелигентан и зналачки вођен од
почетка до краја, роман разоткрива последице неизговореног и потиснутог у
постјугословенском друштву у којем доминира култура заборава и
прећуткивања.
„Пролазници који су се тог 9. маја 2019. године затекли на београдском
Тргу републике видели су необичан призор: три потпуно наге девојке које леже
непомично у ограђеном простору. Полиција и хитна помоћ су позване, а
присутни посматрачи схватају да пред собом имају девојке чији је нестанак био
главна тема претходних неколико дана.”
