Page 95 - Bilten broj 7 za 2024. godinu

8. Ричард Докинс: ЗАБЛУДА О БОГУ / Смедерево: Хеликс, 2023.

Преузето са сајта.

https://www.heliks.rs/zabluda_o_bogu.php

Заблуда о Богу је светски бестселер оксфордског зоолога и филозофа
Ричарда Докинса, књига која је одмах по објављивању прозвана атеистичком
библијом. Полазећи од становишта да нема недодирљивих тема, Докинс се
храбро супротставља било каквом веровању које није поткрепљено доказима,
показујући да религија не само да није учинила свет бољим већ је стални извор
нетрпељивости, сукоба, неразумног и погрешног погледа на свет. Утеха коју
пружа вера је лажна, каже Докинс, наука и њена достигнућа много су лепша и
величанственија од свих чуда религије, а порекло морала и врлине не долази од
Бога, већ је производ биолошке еволуције. У излагању које се чита без даха,
Докинс тврди да Бога готово сигурно нема, и да то сазнање не подрива смисао
живота савременог човека, већ да чини сваки дан и сваки тренутак живота
драгоценијим и вреднијим живљења. Седмо издање је са новим уводом аутора
и поговором Данијела Денета.

9. Сесар Рендуелес: СОЦИОФОБИЈА: ПОЛИТИЧКА ПРОМЕНА У ЕРИ
ДИГИТАЛНЕ УТОПИЈЕ / Лозница: Карпос, 2023.

Преузето са сајта:
https://karposbooks.rs/shop/novo/sociofobijapoliticka-promena-u-eri-digitalne-
utopijesesar-rendueles/?_rstr_nocache=rstr81666ab5df676936

„The Yes Men” је група уметника која изиграва представнике
финансијских институција и великих компанија на међународним пословним
форумима правећи пародију на њих. Њихово главно откриће јесте то да је
немогуће шокирати корпоративни свет. Правећи се да су чланови Светске
трговинске организације, јавно су представили иницијативе као што су
проглашавање сијесте нелегалном, повратак трговине робљем, успостављање

тржишта гласова или тржишта људских права – где би држава којој је потребно
да крши основна права могла да купи од друге квоту кршења, затим решавање
питања глади путем система у ком ће најугроженији „рециклирати” пробављене
хамбургере... Сви ови предлози примљени су са интересовањем и одобравањем
међу великом публиком састављеном од предузимача и јавних представника.
У ситуацији када је капитализам готово потпуно колонизовао савремену
свакодневицу и у доба све веће неравноправности, многи на левици полажу
последњу наду у друштвене мреже, што шпански савремени теоретичар и
социолог Сесар Рендуелес критикује као наивни „сајбер фетишизам”. У
Социофобији истражује значај друштвених мрежа и интернета за политичке