Page 103 - Bilten broj 9 za 2024. godinu

(мада је једна блажа варијанта тога ипак присутна) – него генетским

инжењерингом, хипнопедијом и манипулацијом задовољства.
Нови свет који Хаксли приказује је свет у коме је патња смањена на
минимум. То је постигнуто средствима која смањују опсег човекових слобода
до границе кад је могуће довести у питање важност слободе за дефинисање
специфично људских особина човековог бића и разликовање истог од
животиње (или машине). Да би патња била смањена на минимум, генетским

инжењерингом се смањују и потенцијалне способности највећег дела
популације Новог света. Већ ту се види да „савршен свет” није замишљен као
савршен за све становнике, већ само за оне малобројне, чије се способности
остављају на максимуму, те којима је намењена управљачка улога и све
повластице у складу са тим.

Дивећи се Хакслију који је тридесетих година XX века наслућивао у ком

ће се правцу кретати цивилизација, можда и веће дивљење можемо упутити
великанима XIX века и њиховим пророчким текстовима, којима се, поред
Ничеовог Заратустре свакако придружује и поема Велики инквизитор, део
романа Браћа Карамазови Фјодора Достојевског. Достојевски је, кроз
размишљања Ивана Карамазова, све обрађене проблеме свео на онај базични –

проблем људске слободе.

Оно чему се ипак надам јесте уверење да је човекова слобода, која га
дефинише као биће, ипак способност и потреба да се испољавају још неки
видови његових потенцијала, поред задовољења основних биолошких нагона. У
том смислу, нагон љубави и стварања, као и нагон за смислом, откривањем и
унапређивањем, стопили би се у једну далеко комплекснију верзију

општељудског нагона, још увек без имена и дефиниције, али са јасном
тенденцијом да се опире свакој манипулацији.

17. Томас Бернхард: ПОРЕМЕЋАЈ / Београд: Лом, 2014.

Преузето са сајта:
https://lombooks.com/shop/b/bernhard-tomas/poremecaj/

Поремећај је други роман Томаса Бернхарда. Када је објављен, 1967.
године, одмах је прославио Бернхарда као писца. Многи су га тада поредили са

Кафком и Бекетом, јер он у свом делу наговештава мистички елеменат искуства
који тражи симболичку интерпретацију: скривени смисао стања која су блиска
свету надреалних сновиђења. Роман је подељен у два дела, и ако је фокус првог
дела на приказу спољног света и његовог утицаја на људе, други део помера
фокус на поноре унутрашњег света човека.