Page 104 - Bilten broj 9 za 2024. godinu

18. Михаил Булгаков: МОРФИЈУМ: ЗАПИСИ МЛАДОГ ЛЕКАРА / Београд:
Лом, 2023.

Преузето са сајта:
https://seton-zapisiuosami.blogspot.com/2019/06/beleske-mladog-lekara.html

Морфијум – записи једног лекара, доноси читаоцу јаснији увид у
специфичан животни период овог великог писца, као и у Булгаковљеве ставове
о совјетској стварности, изграђене на основу сопственог искуства.

Булгаков је отворио лекарску праксу 1918. у Кијеву, где је и завршио
студије, али је већ 1919. мобилисан у Белу гарду и послат на Кавказ.

О искуствима из личног живота писца, који је као млад лекар радио у

Смоленској губернији, али није доживео да види своје записе објављене као
књигу, све можемо сазнати из овог дела које се може читати и као роман и као
својеврсни дневник лекара.

Записе младог лекара Михаил Афанасијевич Булгаков је написао 1925.
године. Иза имена главног јунака приповетке др Владимира Михајловича
Бомгарда, крије се у ствари Булагков који је завршио медицински факултет и

једно време, успешно радио као лекар, пре него што се окренуо писању.
Наведени записи се дакле могу посматрати и као аутобиографски исказ
Булгакова. У време настанка ових записа Михаил Афанасијевич није био нов у
књижевном послу, иза њега је већ био роман Бела гарда.

Након што су објављени, Записи младог лекара задовољили су и
критичаре и читаоце, јер су једноставни, али и богати нарацијом, и поред тога

свима разумљиви. Михаил Афанасијевич са посебним задовољством, уз
значајну колоритност у писању оживљава сваки догађај у причи.

Главни јунак је младић који је одлучио да свој живот посвети медицини.
Испрва, он је плах и неодлучан у својим поступцима, али временом у борби са
изазовима он стиче искуство, он почиње стицати веру у себе при обављању
задатака које му живот поставља. Како приче одмичу, тако читалац види

растући професионализам код младог лекара.

Оно што је посебно интересантно у Записима младог лекара је
социолошка компонента. Она се провлачи скоро кроз све приче. Најизраженија
је у причи Звездаста оспа где писац јасно указује да су неке болести (у
конкретном случају је реч о сифилису) засноване на социјалном карактеру, те

да се против њих лекар тешко може борити. Заправо, сваки покушај је
бескористан ако људи сами не схвате нужност третмана у лечењу, и озбиљност
здравствене културе.