Page 74 - Bilten broj 4 za 2025. godinu

треба схватити као монолитну и самоодрживу димензију, већ као оквир који је
могао обухватати више народа и, уз то, бити укључен у разне видове
међукултурне размене. Унутар таквог географског оквира, излагање је
структурирано према шест тема: (1) комуникација и умрежавање, (2) економија,
(3) религија и религијске институције, (4) формирање држава и царстава, (5)
градови и урбанизација и (6) ученост и наука.

Није ми био циљ да поредим средњи век са антиком и са раним модерним
периодом, већ да се посветим само оним променама до којих је дошло између
500. и 1500. године. Са таквим полазиштем, промене разматране у овој књизи
приказују прилично уједначену поделу на фазе. Донекле поједностављено,

могуће је поделити средњи век на три раздобља. Од 500. до 1000. године, у
периоду који се често назива раним средњим веком, појавили су се неки важни
структурни, институционални и идеолошки предуслови. Тек у наредној фази,
од 1000. до око 1300. године, истински се манифестују промене везане за
комуникацију, економију, религију, централизацију власти, урбанизацију и
ученост. Стога је могуће говорити о трећој фази после 1300. године, премда је
ту граница мање јасна него граница између прве (500–1000) и друге фазе (1000–

1300).

Напослетку, примерено је осврнути се и на дефиницију глобализације на
којој сам засновао овдашње излагање. Ако се узме полазиште у Остерхамеловој
и Петерсоновој идеји да глобализацију најпре треба схватити као ʼраст и све

већи утицај глобалне интеграцијеʼ, постаје немогуће резервисати тај појам само
за касније периоде, био то XVI или XIX век, или период после 1945. Измењени
свет који срећемо око 1500. године био је далеко интегрисанији од света на
почетку периода о којем је овде било речи, неких хиљаду година пре тога. Том
измењеном свету, као производу иновација на пољима комуникације,
економије, религије, политике, урбанизма и учености, глобализација није била

једини узрок, али је учествовала у његовом обликовању.”

Л. Мелве

Лејдулф Мелве (рођ. 1972) професор је историје на Универзитету у

Бергену и бави се историјом средњег века. Аутор је низа студија, међу којима
су најистакнутије: Глобална историографија. Историја и историографија од
најстаријих времена до данас (2015), Историја: историографија од антике до
данас (2010) и Стварање јавне сфере. Јавна расправа за време борбе за
инвеституру (око 1030–1122) (2007). Код нас му је објављена књига Шта је
средњи век? (Карпос, 2017).