Page 78 - Bilten broj 4 za 2025. godinu

живот. Кроз Космикомике, Калвино позива читатеље да размишљају о свом
месту у универзуму, како физички, тако и метафизички, стварајући тако дело
које је истовремено забавно и дубоко промишљено.

7. Девон Прајс: КАДА ЛЕЊОСТ НИЈЕ ЛЕЊОСТ: ОДБРАНА

ИСЦРПЉЕНИХ, ИЗРАБЉЕНИХ И ПРЕЗАПОСЛЕНИХ / Београд,
Психополис 2024.

Преузето са сајта:
https://psihopolis.edu.rs/knjiga/24605/

Шта лењост заиста јесте, а шта лењост није? Да ли је рад заиста
централни део нашег идентитета? Зашто се марљив рад награђује а и сама
потреба за одмором сматра срамотом? Шта је Лаж о лењости и зашто нас она

подстиче да тежимо немогућим нивоима продуктивности и тера нас да радимо
док се не разболимо? Зашто се реч „лењ” готово увек користи са призвуком
моралне осуде и прекора, иако морално осудити и саму реч „лењост” значи

занемарити разлоге и осудити сваки мањи радни учинак или ангажман, сваку
потребу за одмором и сл. Да ли је оно што називамо „лењошћу” често снажан
инстинкт за самоодржањем?

Аутор Девон Прајс, социјални психолог, у књизи се не бави безразложним
нерадом и лењствовањем као начином живота већ је осмислио термин Лаж о
лењости под којим подразумева уврежен систем уверења да је марљив рад

морално супериоран у односу на одмарање, иако су одмор и предах нормалне
људске потребе а не докази лењости. Kада људе етикетирамо као лење губимо
из вида препреке и проблеме са којима се ти људи можда суочавају а које ми не

видимо и не препознајемо. На пример, људи могу бити мање продуктивни
уколико су депресивни или апатични, тј. болесни, услед лоше организације
посла, ако су прокрастинатори, уколико раде више послова, а ми их често и

олако одбацујемо као „лење” док су они, у ствари, исцрпљени до својих крајњих
граница.

Прајс тврди да се уморни и изнурени људи не боре са лењошћу него са

опстанком у захтевној радохоличарској култури која људску вредност
поистовећује са количином радних сати, а брани основне људске потребе као
што је потреба за одмором. Аутор се бави и популарним медијима који

промовишу став да наша постигнућа и продуктивност одређују нашу вредност,
бави се изгарањем на послу (бурноут), нашом сталном доступношћу
послодавцима што нам онемогућава слободно време, бави се зачараним кругом