Page 91 - Bilten broj 6 za 2025. godinu

стресног поремећаја, масовних несрећа, резилијентности, превладавања, као и
са основним моделима процене кризних стања и интервенисања у различитим
кризама. Изузетан квалитет књиге резултат је синтезе ауторкиног
дугогодишњег рада у различитим улогама: теоретичара, истраживача,
предавача, психотерапеута, те њеног личног развоја. Ауторкин стил писања је
врло систематичан, свеобухватан и максимално разумљив, те нема сумњи да је
у потпуности реална њена жеља да овом књигом оснажи мање или више
искусне помагаче, као и колеге које имају претензије да то постану, а налазе се
на путу стицања теоријских знања и практичних искустава да процењују,
планирају, организују и пружају психолошку помоћ и подршку људима у
различитим кризним, стресним и трауматским стањима на стручно компетентан
и квалитетан начин.

3. Харуки Мураками: ГРАД И ЊЕГОВЕ НЕСТАЛЕ ЗИДИНЕ / Београд:
Геопоетика издаваштво, 2024.

Преузето са сајта:
https://www.geopoetika.com/o-knjizi/1863/grad-i-njegove-nestalne-zidine

Срж романа Град и његове несталне зидине чини истоимена новела
објављена пре четрдесет година. У Поговору, који врло ретко пише у својим
књигама, Мураками наводи да је био свестан да првобитна верзија није
постигла пун потенцијал наратива и закључује: „На крају сам осетио огромно
олакшање што сам успео да поново овако, у новој форми, дорадим [новелу]
Град и његове несталне зидине. Јер ово дело је све време представљало нешто
што ми није давало мира, као мала рибља кост заглављена у грлу.”

Три дела књиге која прате различите фазе живота неименованог наратора
(од адолесценције до четрдесетих), одвијају се на два нивоа – стварном свету и
паралелном свету у граду унутар зидина и обилују Муракамијевим
препознатљивим метафорама и мотивима: сенке, бунари, рупе, снови... Време у
граду унутар зидина не тече и на сатовима нема казаљки. У стварном свету оно
неумитно тече, али је упркос томе оној крајњој последици протока времена –
смрти – одузета коначност.

Бројне су референце које упућују на друга Муракамијева дела, али и на
друге ауторе, пре свега Маркеса. Јапански маг магичног реализма, Мураками,
своје јунаке одваја и спаја са њиховим сенкама и тиме упућује на промишљање
односа тела и душе, срца и разума. Он вешто, у свом препознатљивом стилу,
приповедачки балансира на свим страницама овог романа између снова и
будности, подсвесног и свесног. Границе нису тамо где би требало да буду, јер
се зидине, као симбол физичке, али и психолошке и емотивне баријере, које
раздвају два света, саме крећу.

Јасна Новаков Сибиновић