Page 62 - Bilten broj 1 2022
P. 62
PREPORUČUJEMO
1. Sonja Falk: PSIHOLOGIJA INTELIGENCIJE: KAKO KORISTIMO
INTELIGENCIJU U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU / Novi Sad: Psihopolis institut, 2021.
Preuzeto sa sajta:
https://www.biblio.com/book/psihologija-inteligencije-kako-koristimo-inteligenciju-
u/d/1444578490
“Šta je ono što nas fascinira kod inteligencije? Zašto se ponekad plašimo inteligencije? Kako
inteligencija utiče na naš svakodnevni život? Šta znači biti glup, a šta biti pametan? Da li se
nivo inteligencije može povećati ili smanjiti, i kako? Da li emocionalna inteligencija može biti
važnija od IQ? Kakav je uticaj porekla i odgoja na inteligenciju? Ovim pitanjima se bavi
najnovija knjiga iz edicije Psihologija svega. Knjiga je u potpunosti fokusirana na ljudsku, a
ne na veštačku inteligenciju, a cilj je da istražimo kako se osećamo jedni u vezi sa drugima
kada je u pitanju inteligencija i kako se međusobno povezujemo. Nema teme u psihologiji koja
je bila intenzivnije proučavana i nijedne druge koja je izazvala toliko sporenja kao tema
ljudske inteligencije. Okvir koji predstavlja autorka uključuje podelu poslednjih, najmanje dve
stotine godina postojanja pitanja inteligencije u zapadnom svetu na tri doba ili faze:
idealizacije, devalvacije i integracije razvoja inteligencije. Put ka fazi integracije koja je
započela i traje, uključuje otvoreno i nediskriminatorno priznavanje i prihvatanje činjenice da
je nivo inteligencije jedan od načina na koji se ljudi međusobno razlikuju, ali ta razlika nije
posledica ni porekla (idealizacija), a ni odgoja (devalvacija) nego možemo da stvorimo sintezu
ovih suprotstavljenih pozicija koja nas dovodi do faze integracije. Knjiga obiluje najnovijim
naučnim istraživanjima, ali i primerima iz psihoterapeutske prakse.”
2. Magda Sabo: ULICA KATALIN / Beograd: Štrik, 2021.
Preuzeto sa sajta:
http://www.tatjaninsvetknjiga.com/magda-sab%D0%BEulica-katalin/
“Vremenska i prostorna raštrkanost kojom počinje ovaj roman, kao i mešavina realnih
sadašnjih i irealnih davnašnjih likova kao da naslućuje apsurdnost tragedije koja će ih zadesiti
i zauvek promeniti živote suseda Ulice Katalin. Čežnja i nostalgija za Ulicom Katalin u kojoj
su nekada bili svoji na svome samo su špijunke kroz koje se majorov sin Balint, upravnik
Elekeš, njegova žena i ćerke Irena i Blanka sećaju normalnog života i svoje normalnosti. Život
u budimpeštanskoj Ulici Katalin bio je idiličan kako zbog njenog položaja sa pogledom na
Dunav, tako i zbog dobrosusedskih odnosa tri porodice majorove Biro, Elekeševe i Heldovih.
Ono što je karakteristično za mađarske kuće jesu visoke ograde koje odvajaju od komšija i
upućuju na želju za privatnošću. A upravo namerno rasklimana ograda između ove tri kuće
simbolisala je toleranciju i njihovu bliskost. I sve je izgledalo da će još dugo uživati u tom
idiličnom odrastanju susedske dece Balinta, Irene, Blanke i Henrijete. Irena je oduvek bila
zaljubljena u Balinta i ta ljubav sve njene emocije sebično drži samo za njega čak i onda kada
rat nasilno menja poredak među ljudima, do juče jednakih, i počinje da ih gura u ponor bez
povratka. A bez tih ljudi, do jučerašnjih dragih suseda, nema ni Ulice Katalin ni bezbrižnog
života koji su do tada živeli.”
