Page 63 - Bilten broj 1 2022

3. Milutin Ž. Pavlov: PISAC U OGLEDALU MARSELA PRUSTA / Novi Sad: Prometej,
2021.

Preuzeto sa sajta:

https://www.biblio.com/book/pisac-u-ogledalu-marsela-prusta-esej/d/1444577242

“Sve je krenulo od trenutka jedne davne godine kada je u izlogu knjižare provincijalnog grada
M. Z. Pavlov ugledao lepezasto postavljenu nisku od knjiga, pod jedinstvenim paradoksalnim
naslovom U potrazi za izgubljenim vremenom. Od tog trenutka, punih pedeset godina, ta
obuzetost Marselom Prustom kompulsivno će trajati, sa neutoljivom potrebom da zađe u taj
zagonetni narativni prostor, u jezički otelotvoreni imaginarijum, da u njemu što duže ostane i
da, novim raščitavanjem dela, iznutra destruiše narativne strukture i dekodira neke umetničke
istine kako bi se bolje mogli sagledati određeni mehanizmi na kojima se drži ta duhovno i u
jeziku raskošno izvedena katedralna tvorevina… I upravo zahvaljujući narativno-refleksivnim
pristupom, sa jezičkim elementima poetizacije svoje bogate sintakse, M. Z. Pavlov uspeva da
sa puno unutrašnje energije progovori o samom Prustu, o umeću Prusta… Reč je ovde o
arheologiji književnog dela koja traga za (auto)poetičkim određenjima, čime se brani
autentično prisustvo pisca, jezička svežina stvorenog i punoća doživljenog, i delo čuva od
spolja nametnutih okivanja što vapi za slobodnijim obelodanjenjem sebe kroz nova
raščitavanja. Delo lovi i iracionalne provale koje epistemologija, u njihovoj neuhvatljivosti,
shematizmom svog jezika, mimoilazi, iako bez njih nema ponornih mesta u delu, posebno
kada je reč o Prustovom delu U potrazi za izgubljenim vremenom. Po M. Z. Pavlovu, samo
tako se može osetiti koliko je Prust opijen divotom pisanja, i zašto je sam kraj takvog
umetničkog pisanja izveden kao Nađeno vreme” (…)

Časlav Đorđevic

4. Ružica Petrović: FILOZOFIJA UTEHE KSENIJE ATANASIJEVIĆ / Beograd: Pešić i
sinovi, 2004.

Preuzeto sa sajta:
https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/1466/radio-beograd-3/1390882/aleksandar-damjanovic-
filozofija-utehe-ksenije-atanasijevic.html

“Ova možda i najznačajnija srpska filozofkinja formirala je svoju filozofsku misao kroz ličnu,
životnu borbu i pregalaštvo, kao i kroz brojna iskušenja, tantalovska i bolna, nametnuta jednoj
umnoj ženi nerazumnim i šovinističkim pritiskom, kakav je za doba njenog života bio prilično
rasprostranjen, ali svakako i neopravdan. Proživljavajući mnoge psihološke metamorfoze na
svom životnom putu, sva ta iskušenja dobijala su i praktično značenje, pretvarajući se u
rezolutan životni stav. Otuda je u njenoj filozofiji u velikoj meri prisutna i psihologija i vice
versa... Proživljavajući sopstveni život u skladu sa svojom filozofsko-psihološkom doktrinom,
Ksenija Atanasijević je izgradila svoju istinu, u izvesnoj meri refleksivnu i metafizičku
odbrambenu psihoterapijsku veštinu. Nailazeći na niz neprilika, otpora, nerazumevanja, bolnih