Page 64 - Bilten broj 1 2022

iskustava, ona je postupno izgrađivala jedan filozofsko-antropološko-psihološki koncept -
pravac suočavanja sa preprekama kako unutrašnjim (duhovnim), tako i spoljnim. (...)
Smatrajući da je putem logike nemoguće dosegnuti najviše istine, ona izlaz nalazi u
pretpostavci o postojanju Boga, večnosti, besmrtnosti i kosmičke pravde. Ovi imaginarni ali i
metafizički oslonci, po Atanasijevićevoj, posledica su čovekovog nezadovoljstva stešnjenim
zemaljskim prilikama, ali predstavljaju i odsjaj večnosti u njemu. Ona smatra da je prvi korak
ka blagostanju i sreći čišćenje duše od pakosti, zla i drugih poroka. Što je duša pročišćenija, to
je bliža istinskom osećanju sreće i blaženstva, što je vrlo blisko hinduističkim stavovima. Da
bi se otkrile svetle unutrašnje rezerve, neophodno je izaći iz teskobe banalnosti i ući u svet
fantazije, mašte, intuicije, dakle imaginacije. Njena koncepcija je toliko izričita i principijelna
da smatra da je čak bolje prihvatiti iluzije i obmane nego ostati pred povređujućom istinom."

5. Gabrijela Grejson: AJNŠTAJN I JA / Novi Sad: Akademska knjiga, 2020.

Preuzeto sa sajta:
https://www.021.rs/story/Info/Misljenja-i-intervjui/264044/Gabrijela-Grejson-italijanska-rok-
zvezda-nuklearne-fizike-napisala-roman-o-Milevi-Maric-Ajnstajn.html

“U njenoj rodnoj Italiji zovu je rok zvezdom nuklearne fizike. Gabrijela Grejson diplomac je
Univerziteta u Milanu, a danas saradnica više istraživačkih instituta i naučnih muzeja po svetu.
Uz sve to, glumica je, novinarka, performerka i književnica. U neku ruku, pomalo i renesansna
ličnost. Svoje Kvantne monologe izvela je skoro 500 puta, a način kako prijemčivo i strasno
govori o nauci učinio ju je čestim i dragim gostom svih naučnih emisija na italijanskim radio i
TV stanicama i kolumnistkinjom italijanske La Republike. Nakon višegodišnjeg istraživanja
života Mileve Marić Ajnštajn, od Berna do Prinstona, odlučila je da napiše knjigu o srpskoj
naučnici. Ono što ju je navelo na to, kaže, svakako je delom to što se o Milevi Marić Ajnštajn
zna vrlo malo, ali pre svega činjenica da su svi biografi njenog slavnog muža Milevu
uglavnom prećutkivali, smatrajući nedopustivim to što ona nije bila samo majka i supruga,
kako je to vreme u kojem je živela propisivalo, već je htela da ostvari svoje snove i postane
fizičarka. Knjiga Ajnštajn i ja, koju je nedavno u srpskom prevodu objavila novosadska
Akademska knjiga, govori o različitim nijansama Milevine borbe sa demonima onog vremena i
doprinosi boljem razumevanju Milevinog odnosa sa Albertom Ajnštajnom. Ona donosi i
zanimljive teorije o tome koliko je, na primer Hermiona, drugarica Harija Potera, doprinela
današnjem lakšem prihvatanju žena u nauci, a otkriva i kako je lik Ejmi Fare Fauler iz The Big
Bang Theory inspirisan zapravo likom Mileve Marić Ajnštajn.”

6. Marta Đido: UŽIVANJE / Beograd: Štrik, 2021.

Preuzeto sa sajta:
https://shinemagazin.com/citamo-uzivanje-marta-djido/

“Čitajući ovo delo osećala sam se kao posmatrač jedne velike ljubavne priče. Priče čiji glavni
likovi nisu spremni da kažu dve reči – kocham cię (volim te). Reči ne izgovaraju, ali ih svakim
postupkom pokazuju, svakom odlukom dokazuju i svakim izborom potvrđuju. Marta Đido
nas vodi na putovanje u Varšavu 90-ih godina, pokazuje nam komadiće ovog grada, skrivene
kutke, poznata i nepoznata lica i priča nam o ljubavi. Momenat šta bi bilo kad bi bilo zauzima
značajno mesto u ovom romanu. Autorka nam nudi širok raspon potencijalnih sudbina koje su