Page 64 - УСТАВНОПРАВНИ И ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
P. 64

Докле  год  постоји  неправда,  биће  нам  потребна  пакост,  а  докле  год

            постоји  пакост,  биће  и  неправде.  Пакост  је  део  проблема  и  решења.
            Разумевање  порекла  пакости  и  њеног  унутрашњег  механизма  пружа  нам
            шансу да је добро користимо. Оставити је у сенци значило би позвати је да
            нам се придружи.

                                                                        Сајмон Макарти-Џоунс, аутор




            2.    Тони      Вајт:    САВРЕМЕНА             ТЕРАПИЈА           НОВОМ          ОДЛУКОМ:

            РАЦИОНАЛНИ               ПРИСТУП           ТЕРАПИЈЕ          НОВОМ          ОДЛУКОМ            У
            ТРАНСАКЦИОНОЈ АНАЛИЗИ / Нови Сад: Психополис институт, 2022.

            Преузето са сајта:
            https://psihopolis.edu.rs/knjiga/savremena-terapija-novom-odlukom/


                    Књига  представља  осврт  на  психотерапијски  приступ  који  се  назива
            трансакциона анализа (ТА), коју је првобитно развио Ерик Берн касних 60-их и
            70-их  година  прошлог  века  и  која  је  опстала  све  до  данас.  Под  окриљем  ТА
            развиле су се у међувремену различите школе, а ова књига бави се двема међу
            њима  –  терапијa  новом  одлуком  и  релациони  приступ  ТА.  Аутор  књиге
            поставља  кључно  питање  да  ли  ова  два  приступа  могу  коегзистирати  и

            међусобно се допуњавати тако да се из оба приступа узме оно најбоље и да се
            искомбинују у једном, свеопштем приступу.

                    Терапију  новом  одлуком  осмислили  су  давних  година  Роберт  и  Мери
            Гулдинг и, за разлику од многих других, ова терапија издржала је тест времена.
            Специфичност ове терапије је да она мало говори о употреби психоаналитичке
            теорије и концепата који су готово  измештени из ТА. Међутим, школе друге
            генерације трансакционе анализе вратиле су психоанализу и дале јој значајно

            место у ТА, што нас доводи до правог питања – да ли је враћање психоанализе
            у ТА исправна стар? Да ли је то помало нефер према релационој ТА која мора
            да се изгради у облик који није веран њеној психоаналитичкој природи? Аутор
            у  књизи  тврди  да  ТА  и  аспекти  психоанализе  могу  коегзистирати,  што  нам
            омогућава да имамо психотерапијски приступ који укључује и терапију новом

            одлуком и релациону ТА.
                    Књига  покрива  многе  области,  као  што  су  уговори,  игре и  одигравања,

            застоји,  различите  врсте  лечења  трансфером,  релациона  ТА  и  забране,  ране
            одлуке  и  прекиди  у  односима  и  тако  даље,  уз  то,  све  време,  описујући  како
            различити  концепти  из  релационе  ТА  и  терапије  новом  одлуком  могу
            коегзистирати. На дубљем нивоу, аутор се бави и филозофским питањем „Да ли
            је  моћ  заиста  у  клијенту?”,  или  је  делимично  и  у  односу  између  терапеута  и
            клијента, а закључак јесте да је моћ у клијенту и терапијском односу. Књигу
   59   60   61   62   63   64   65   66   67   68   69