Page 75 - Bilten broj 9 za 2023 godinu
P. 75

2. Валентин Васиљевич Седов: СЛОВЕНИ У ДАЛЕКОЈ ПРОШЛОСТИ /
            Нови Сад: Академска књига, 2022.


            Преузето са сајта:
            https://akademskaknjiga.com/katalog/sloveni-u-dalekoj-proslosti

                    Истраживање  Валентина  Васиљевича  Седова,  обухваћено  у  његовој

            књизи  Словени  у  далекој  прошлости,  посвећено  је  удаљеним  периодима
            историје  и  културе  Словена,  који  се  нису  одразили  у  писаним  изворима.
            Истраживање је претежно засновано на археолошким подацима. Циљ ове књиге
            јесте да се све расположиве археолошке чињенице, које се у овој или оној мери
            односе на историју, културу и етногенезу Словена, обједине, систематизују и
            анализирају методама савремене науке. Многа темељна и појединачна питања,
            којима се ово истраживање бави или их се дотиче, већ су обрађена у богатој

            славистичкој        литератури,       која     обилује      противречним         мишљењима,
            претпоставкама и учењима. Анализа узајамних веза између материјала разних
            епоха и територија, омогућила нам је оријентацију у мноштву гледишта, која
            постоје у науци. Проблем настанка словенског етноса и његове ране историје не
            може  бити  разматран  одвојено  од  историјских  процеса  који  су  се  одвијали  у

            суседним,  а  често  и  удаљеним  регионима  Европе.  Рана  историја  Словена
            присно  се  преплиће  са  историјом  Келта  и  Германа,  Скито-Сармата  и  Балта.
            Реконструкција историје раних Словена могућа је једино уз осврт на повесницу
            других  европских  етноса,  узимајући  у  обзир  конкретне  околности  европске
            предисторије.  Након  научног  осмишљавања  археолошких  материјала  и
            успостављања  везе  између  њих,  аутор  је  приступио  провери  добијених

            резултата путем поређења са налазима других наука – пре свега лингвистике,
            топонимике,  етнологије.  При  томе  је  била  консултована  и  простудирана  сва
            доступна славистичка литература.




            3. Владета Јанковић: УВОЂЕЊЕ У ХИЛАНДАР / Београд: Задужбина Светог
            манастира Хиландара; Друштво пријатеља Свете Горе Атонске, 2019.

            Преузето са сајта:
            https://www.hilandar.org/uvodjenje-u-hilandar/


                    Увођење  у  Хиландар  је  изузетна  и  зналачки  написана  књига  која  ће
            служити  на  корист  свима,  без  обзира  да  ли  захваљујући  њој  ступају  у
            имагинарно, или помоћу ње започињу реално путовање у јединствено „царство
            без круне” на Свету Гору Атонску и у манастир Хиландар.
   70   71   72   73   74   75   76   77   78   79   80