Page 76 - Bilten broj 9 za 2023 godinu

Њен аутор, Владета Јанковић, познат је широкој српској академској и

читалачкој јавности и телевизијској публици. Поуздан је тумач извора духовне
и културне баштине европске цивилизације, који нас увек награђује својим
темељним знањем и ерудицијом, а неизоставно и лепим стилом приповедања.
Вештином побројаних списатељских врлина и симфонијом динамичног текста
са преко 400 бираних илустрација, старих и савремених фотографија, од којих
су многе настале као монашка рукодеља, Увођење у Хиландар читаоцу пружа

задовољство које се прелази у једном даху и коме се он поново враћа, као што и
сам Хиландар увек изнова привлачи своје поклонике.

Представљајући нам историју и знаменитости светогорских манастира,
њену „престоницу” Кареју, скромне пустињачке колибе на Каруљи, и на крају
сам Хиландар, бисер српског духа унутар чудесног света Богородичиног врта,
Владета Јанковић нас не води само кроз догађаје, уметничка и градитељска
дела, монашки живот и повест о чудотворним иконама. Иако нам помаже да све
то обухватимо и примимо са разумевањем, дочаравајући нам чудесну

привлачност Хиландара за савременог човека, од небројених и безимених
поклоника па све до наследника енглеског престола, аутор нам ненаметљиво
открива и сопствени опит. Приповедање је зачињено када треба и таман колико
треба аутентичним сећањима из четрдесетогодишњег искуства хиландарског и
светогорског путника и поклоника.

Завршавајући књигу аутор нам сведочи да „дотакавши хиландарско тле,
многи се кући враћају озарени, неки замишљени, мало ко равнодушан, а ваљда

нико сасвим исти какав је дошао. Ту су многи окрепили душу, а увек ће бити и
оних који су је, не знајући то ни сами, заправо нашли.” Тајна овог односа,
давања и примања, свакако је најбоља препорука да се Увођење у Хиландар,
композиција богате речи, слике и утисака, учини сопственим искуством.

4. Андре Жид: ДОСТОЈЕВСКИ / Београд: Арете, 2022.

Преузето са сајта:
https://arete.rs/knjige/knjiga-dostojevski-andre-zid-31721

Жид се у студији о славном писцу Достојевски не бави само анализом
књижевних дела већ и важним догађајима који су обликовали његову душу и
инспирисали га да створи неке од најкомплекснијих ликова светске
књижевности. Мора ли човек да буде имперсоналан да би био срећан? Је ли
спас у брисању личности? Сасвим супротно томе: не само да не треба брисати

личност него треба постати личност.
Андре Жид у студији о Достојевском пише: „Очекујемо да нађемо бога, а
стигнемо до човека – болесног, сиромашног, у мукама и посебно лишеног