Page 94 - УСТАВНОПРАВНИ И ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ

„Ју Несбе пише тако да вам се језа увуче у мозак. Да, опет је успео у томе.”
Бук365

11. Радивој Радић: ОТКУЦАЈИ ПРОШЛОСТИ: (ЦРТИЦЕ ИЗ

ПРОХУЈАЛИХ ВРЕМЕНА) / Нови Сад: Академска књига, 2023.

Преузето са сајта:
https://akademskaknjiga.com/katalog/otkucaji-proslosti-crtice-iz-prohujalih-vremena

Домишљата мисао да је историја наука о ономе што се никад не догађа два пута
може се употпунити и оснажити проницљивим и веродостојним објашњењем да
се повесница никада не понавља, али уз напомену да се понављају само
историјске околности, односно оквир појединих збивања. Закључак који
проистиче из двеју претходних премиса истрајава на чињеници да су повесна
дешавања по себи јединствена, замршена у својој унутрашњој архитектури,

дакле, непоновљива. Управо у тој непоновљивости садржане су занимљивост,
привлачност и величајност историјских догађаја.

Из предговора
Својевремено се појавила вест да је у анкети, која је спроведена у појединим

београдским школама, на питање који је најомиљенији, с једне, и
најомраженији предмет, с друге стране, у обе конкуренције наводно „победила”
историја. Другим речима, она се, парадоксално, нашла на два места која би по
природи ствари требало да се међусобно искључују. Могуће је закључити да је
овакав исход анкете, између осталог, због тога јер историја никог не оставља
равнодушним. Не улазећи у разлоге опречног ученичког изјашњавања,
дозвољено је извести и закључак да је историја, као школски предмет, али и

шире, као научна дисциплина и важан део националног идентитета,
истовремено и загонетна и кристално јасна, и привлачна и одбојна, и замагљена
и прозорљива. На неки начин судбину историје деле и њени посленици, дакле,
историчари од заната, које каткад, не без претеривања, проглашавају за ваљане
тумаче садашњости и визионаре будућности, али понекад, не без потцењивања,

поистовећују са натрашке окренутим пророцима.
Овом приликом указаћемо на чувену Цицеронову дефиницију која је већ
постала нека врста општег места, а која истрајава на томе да је историја „сведок
времена, светлост истине, живот успомене, учитељица живота, весник
давнине”. У ствари, задржаћемо се на завршној од пет побројаних одредница,
дакле на томе да је весник давнине (nuntia vetustatis), одредници која

подразумева и појам умеће памћења (ars memoriae), односно настојање да се од