Page 91 - УСТАВНОПРАВНИ И ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ

димензије судбине појединца, роман Придошлица безмало осамдесет година од

свог првог издања указује и нанешто од плеса заблуда и слобода савремености.

8. Маргарет Атвуд: ГОРУЋА ПИТАЊА / Београд: Лагуна, 2023.

Преузето са сајта:
https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-goruca-pitanja-dobitnice-bukerove-
nagrade-margaret-atvud-u-unos-24275.html

Горућа питања су сјајна збирка забавних, ерудитских, бескрајно разноврсних

есеја култне ауторке Маргарет Атвуд у којима тражи одговоре на питања као
што су: зашто људи широм света, у свим културама, причају приче? Како
живети на нашој планети? Какве везе имају зомбији с ауторитаризмом?

Маргарет Атвуд је усмерила свој оштри ум и духовиту проницљивост ка
горућим темама савременог доба – од дугова до технологије, од климатске
кризе до слободе; од тога када давати савете младима (одговор: само када их

траже) до неспоразума који настају због непознавања језика и културе – и
показала нам да немамо бољег истраживача многобројних и разноликих
мистерија људског универзума.

Наша реномирана преводитељка Александра Чабраја, која је, поред књига

Маргарет Атвуд, превела многобројне омиљене Лагунине наслове, каже да се
Маргарет Атвуд као писац есеја не разликује се од романописца Маргарет
Атвуд: „У једном од есеја у овој књизи, написаном као предговор њеном
познатом делу Отплата: Дуг и тамна страна богатства, које се бави питањем
дуговања, она каже: Из бајки попут Петра Пана знала сам да, ако престанеш да
верујеш у виле, оне умиру: ако бих престала да верујем у банке, да ли би и оне
престале да постоје? Одрасли су сматрали да виле нису стварне а да су банке

стварне. Али да ли је то била истина?”

„Било да говори о писцима, књигама, књижевности, економији, дуговима и
банкама, или о морима, стаблима, птицама и екологији, Маргарет Атвуд своја
запажања износи са истом особеном бриткошћу и типичним, често

изненађујућим увидима и обртима, као што то чини и у својим романима. Њен
препознатљиви језгровити стил, а изнад свега изузетно познавање психологије
и саме људске природе, као и изражена интуиција, присутни су у сваком есеју”,
закључује Александра Чабраја.