Page 89 - УСТАВНОПРАВНИ И ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ

књизи, која није кратак роман нити дуга прича – као што бонсаи није дрво – већ

резиме романа или прецизније, роман-бонсаи.
„Потресна и нежна прича, од које се на крају крајева срце цепа, љубавна прича
двоје паметних младих у Чилеу, који у кревету причају о важности Пруста.
Читалац је већ најежен после страшне реченице, на самом почетку: ’На крају
она умире и он остаје сам, мада је, у ствари, он био сам и неколико година пре
њене смрти.’ Но, само читајући до краја, могуће је ухватити сабласни дух

приче.”

Жуно Дијас

6. Дмитриј Крук: НИКОЛА ТЕСЛА – БУЂЕЊЕ СИЛЕ, ИЗЛАЗ ИЗ
МАТРИЦЕ / Београд: МНИЦ Никола Тесла: Музеј Николе Тесле, 2021.

Преузето са сајта:
http://www.dejanrakovicfund.org/prezentacije/2020_KRUK.pdf

Кроз књигу провејава ауторово нескривено незадовољство историјском
контроверзом да уз сва своја експерименатална окрића Тесла није својевремено
награђен (иако више пута номинован, једном и заједно са Едисоном)
Нобеловом наградом за физику (или бар заслуженом деобом више њих), која
додуше тада још није имала данашњи престижни научни и друштвени значај.

Ипак је правда донекле задовољена доделом Едисонове медаље (највећег
признања Америчког друштва електроинжењера) коју је Тесла добио 1917, и
коначно 1943, када је Врховни суд САД првенство патента за радио пренос
одузео Марконију и доделио Тесли (додуше прекасно да се постхумно Тесли
исплате тантијеме за то откриће, као и да се Марконију оспори незаслужено
подељена Нобелова награда за физику 1909; а колико Тесла није марио за новац
сведочи и гест којим је крајем 19. века поцепао свој уговор о тантијемама са

Вестингхаусом, да би га у једном тренутку шпекулантски изазване берзанске
кризе спасио банкротства и одржао заједничку победу у електроенергетици). На
известан начин Крукова књига надопуњује Теслину аутобиографију Моји изуми
из 1919, која нам осветљава и Теслин несвакидашњи унутрашњи живот од
раног детињства до започињања низа креативних визија започетих у

легендарној зимској шетњи у Градском парку у Будимпешти 1882. (при крају
скоро једногодишњег тешког боловања), које су га потом пратиле кроз цео
живот и довеле до пријаве више стотина патената (од електротехнике до
машинства). Та бројна креативна искуства су допринела Теслином убеђењу у
сличност научних и уметничких идеја, да оне долазе из истог извора (гледиште
слично Платоновом, а описано детаљније у Патанђалијевим Јога Сутрама као

Ritambhara Pragya, највише индивидуално „стање ума које доживљава ствари