Page 87 - УСТАВНОПРАВНИ И ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ

четрдесетих година двадесетог века улогом у филму „Машењка” Јулија

Рајзмана, одиграла је у позоришту незаборавну Нину Заречну у „Галебу”, а
затим је, као и њен прототип у стварном животу, доживела саобраћајну несрећу
и због ружног ожиљка на лицу више није могла да игра на филму ни у
позоришту. Удала се за енглеског дипломату и неколико година провела у
Енглеској, затим се вратила у СССР, али су јој совјетске власти забраниле да се
настани у Москви. Живела је у провинцијском градићу Вишњем Волочоку

(Чудову у роману). У Чудову Јурија Бујде Каравајева постаје Ида Змојро.
Наглашено изолован од осталог света Чудов је острво на коме је великој
глумици суђено да проведе остатак живота, причајући свом Петку, дечаку из
Чудова, чудесне приче о историји града и сопственој прошлости, играјући за
њега своје неодигране велике улоге, али и да одигра своју највећу улогу на

крају живота, спроводећи „Страшни суд уметника над самим собом” – управо
тако се у роману описује модра крв, чије постојање одликује великог уметника.

Мирјана Грбић

„Врела црвена крв помућује памет, ствара слике и идеје, а понекад доводи и до

лудила. Модра крв пак – то је мајсторство, то је уздржаност, то је рачун, то је
оно што присиљава уметника да критички погледа на своје дело, да уклони
сувишно и дода неопходно. Модра крв – то је Страшни суд уметника над самим
собом. Мало је научити да пишеш – потребно је научити да прецртаваш.
Надахнуће без мајсторства је – ништа. То је, најзад, оно што уметнику даје

власт над гледаоцем или читаоцем. Треба знати куд ће гледалац да крене, да га
истински раниш, али не и да га убијеш. А модра крв – хладна крв, није само
дар, него и проклетство... зато што toute maitrise jette le froid… свако
мајсторство леди крв у жилама...”

4. Радивој Шајтинац: МИКЕЛАНЂЕЛОВ ПОМОЋНИК / Београд:
Геопоетика издаваштво, 2023.

Преузето са сајта:
https://www.geopoetika.com/o-knjizi/1823/mikelandelov-pomocnik

Шајтинац, Радивој, опет посеже у ону своју, дубоку, шкрињу у коју је почео
још оних давних дана да слаже своје песничке мреже плетене од јаких,
заводљивих речи и реченица, у које је хватао одблеске свакодневице и
сваконоћнице банатских маловарошких и паорских живота, који су, наизглед
безначајни и мали, сви до једнога, драматично испреплетани као пузавица око

сувог стабла.