Page 95 - Bilten broj 8 za 2025

и најмањи одломак, исплатило се. Али ако су вас такви утисци навели да
пожелите да читате много, одмах се јављају тешкоће. Одушевљење које је

изазвао лако приступачни Ниче претвара се у одбојност према наизглед
неповезаном мноштву ставова које он износи – неподношљиво је када код њега
читате сад једно, сад друго, увек различито. То је пут који не води до стварног
разумевања, па чак ни до стварних тешкоћа које се крију у његовом тексту. Са

пуког читања Ничеа треба прећи на проучавање Ничеа, а проучавање треба
разумети као усвајање целине мисаоних искустава коју је Ниче отеловљавао у

наше доба – судбине људског бивствовања које се пробило до граница и извора.
Сваки филозоф захтева да га на примерен начин проучавате, будући да само из
таквог приступа изниче унутрашња активност која је суштина исправног
разумевања. Сврха књиге о једном филозофу јесте управо да подстакне на ту

унутрашњу активност, да наведе читаоца да заиста уђе у филозофију, а не само
да је површно додирује, пасивно ужива у лепим речима или произвољно

извлачи делове које у први мах погрешно разуме. Грађу и мотиве тог филозофа
треба приказати што је јасније могуће, тако да читалац, као сапутник његове
мисли, сам открије о чему је ту реч.”

Карл Јасперс, из Предговора првом издању

7. Пол Остер: ЊУЈОРШКА ТРИЛОГИЈА / Београд: Геопоетика издаваштво,
2024.

Преузето са сајта:
https://geopoetika.com/o-knjizi/1707/njujorska-trilogija

Један од највећих америчких писаца данашњице, чије су књиге
преведене на двадесет језика, код нас познат као аутор сценарија за филм Дим,
коредитељ филма Модри у лицу и сценариста и редитељ филма Пандорина
кутија.

Њујоршка трилогија је најпознатије дело Пола Остера настала 1990.
спајањем његове три књиге које су раније објављене – у Граду од стакла после
необичног телефонског позива усред ноћи Квин, писац детективских прича,
постаје уплетен у случај чуднији од свега што би сам могао да напише; Духови