Page 98 - Bilten broj 8 za 2025

блатом, лакеји који му затварају врата испред носа, даме које се кикоћу због
његовог поцепаног капута, газде које га у заседи чекају на неосветљеном

степеништу – сви ће они пузити пред његовим победоносним стопама. То је
сан и вечито маштање оног непрегледног мноштва изгладнелих писара и
незапослених учитеља који споља зуре у празничне прозоре европске
књижевности.

Као што пише Берђајев у студији о Достојевском: тако се „отвара понор

у самим човековим дубинама, а ту Господ и Рај, Сатана и Пакао, поново бивају
откривени”.

Можда ниједан други текст Достојевског није извршио већи утицај на

мисао и књижевну технику двадесетог века. Много пре својих
егзистенцијалних следбеника, човек из подземља објавио је величанственост

апсурда. Баш зато Достојевски заузима почасно место у пантеону модерне
метафизике, заједно са Паскалом, Блејком, Кјеркегором и Ничеом.