Page 89 - Bilten 9

класификација, којима обилује савремена теорија међународних односа. У том
погледу је Ејдусов текст штиво које се с уживањем чита и које је врло корисно

за онога ко хоће да организује своје већ постојеће емпиријско знање и да се
обавести о најновијим тенденцијама у развоју оних дисциплина које се баве
питањима безбедности, нарочито науке о међународним односима.

Проф. Војин Димитријевић, из рецензије првог издања

4. Лаш Фр. Х. Свенсен: ФИЛОЗОФИЈА ЛАЖИ / Београд: Геопоетика
издаваштво, 2024.

Преузето са сајта:

https://www.geopoetika.com/o-knjizi/1860/filozofija-lazi

Ова књига је резултат опсежног истраживања о лагању у свакодневном
животу.

Шта је лаж?

Да би се разумео до краја појам лажи, морају се анализирати појмови
истине, истинитости, истиноликости, али и небулоза (bullshit). Лаш Свенсен
такође истражује и етику лагања – зашто је лагање скоро увек морално
погрешно, и како је лагање пријатељима посебно лоше, јер покреће питање
поверења.

„Ми се, упорно, самозаваравамо, а истовремено сматрамо да је наша
обавеза да будемо искрени према себи.” Од лагања других преко лагања себе,
што би било третирање лажи у најблискијим односима, прелази се на лаж на
нивоу друштва и место лажи у политичком животу. Након што се у овој
студији резимирају најважнији филозофски доприноси разматрању улоге коју
лаж може или треба да има у политици, при чему се расправља о мислиоцима
попут Платона, Макијавелија, Хобса, Вебера, Хане Арент, поставља се питање
зашто данашњи политички актери – са акцентом на државне лидере – лажу и
у којој мери имају морално прихватљив разлог за то – од Платонове теорије о
„племенитој лажи” до Доналда Трампа.