Page 90 - Bilten 9

Свенсенов закључак је тај да, ако ту и тамо слажемо, сви смо већину
времена поуздани. Веровање другима нас чини рањивим, ипак „насамариће
вас с времена на време, но боље је повремено бити насамарен него провести
живот у хроничном неповерењу према другима”.

Лаш Фр. Х. Свенсен, професор филозофије на Универзитету у Бергену и
пројект менаџер у истраживачкој организацији Цивита, објавио је низ књига

које су преведене на тридесет један језик. Најпознатије су Филозофија досаде
(1999), бестселер преведен на петнаест језика, Уметност (2000), Филозофија
зла (2001), Човек, морал и гени – критика биологизма (2001), Шта је

филозофија (2003), Истинито, добро и лепо – увод у филозофију (2004, у
коауторству са Симом Сетелеом), Филозофија моде (2004), Филозофија страха
(2007), Филозофија слободе (2013), Филозофија наде (2023).

5. Питер Берк: ГЛОБАЛНА ИСТОРИЈА НЕЗНАЊА / Београд: Геопоетика
издаваштво, 2024.

Преузето са сајта:
https://www.geopoetika.com/o-knjizi/1858/globalna-istorija-neznanja

Богата, широка историја незнања у свим облицима, од антике до данас,
коју је аутор посветио „учитељима и учитељицама овог света, херојима и

хероинама свакодневног труда да се излечи незнање”.

Кроз историју, свако доба је о себи мислило да поседује више знања од

претходног. Ренесансни хуманисти су на средњи век гледали као на еру таме,
просветитељски мислиоци су покушавали да помету сујеверје разумом,
модерна држава благостања је настојала да убије гиганта незнања, а у

данашњем хиперповезаном свету наизглед неограничене информације лако су
нам доступне. Али шта је са знањем изгубљеним током векова? Да ли смо
заиста мање неуки од наших предака?