Page 56 - Bilten 9 2021
P. 56

PREPORUČUJEMO





               1. Jaroslav Višnjakov; Tatjana Černikova: CARSKA RUSIJA: OD XVII DO POČETKA
               XX VEKA: ISTORIJA RUSIJE KNJIGA 2. / Beograd: Evoluta, 2019.

               Preuzeto sa sajta:
               https://www.delfi.rs/knjige/146624_istorija_rusije_2_carska_rusija_do_pocetka_xx_veka_knji
               ga_delfi_knjizare.html

               Rusija je predstavljala stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito
               opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak
               vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države.

               Autori  se  oslanjaju  na  bogate  tradicije  ruske  istoriografije  od  S.  M.  Solovjeva  i  V.  O.
               Ključevskog do naših dana. Težili su da što plastičnije i objektivnije sagledaju osnovne faze
               razvoja  ruske  države,  da  prikažu  njen  razvoj  u  kontekstu  svetske  istorije  uz  sagledavanje
               objektivnih i subjektivnih faktora koji su uticali na njenu prošlost.

               Autori se nisu zadržali na sagledavanju osnovnih pravaca razvoja ruske spoljne politike, već
               su sagledavali i druge strane života ruskog društva i transformaciju niza bitnih institucija ruske
               civilizacije.

               Osim direktne naracije, čitalac dobija mogućnost da sagleda istoriju Rusije kroz više biografija
               najbitnijih  učesnika  događaja  i  kroz  delove  dokumenata  najbitnijih  za  posmatrano  pitanje.
               Ukoliko  u  ruskoj  istoriji  postoji  više  ocena  pojedinog  događaja,  autori  nisu  insistirali  na
               jednom mišljenju, već su iznosili na čitalački sud nekoliko oprečnih stavova više istoričara.



               2. Jens Bjernebue: TRENUTAK SLOBODE: ISTORIJA BESTIJALNOSTI 1 / Beograd:
               Dereta, 2017.

               Preuzeto sa sajta: https://dereta.rs/p/5687/Trenutak-slobode



               Sudski poslužitelj u mirnom alpskom gradiću Hajligenbergu ne može da se seti svog imena.
               Ne može da se seti ni kako je došao tu i postao ono što jeste. Naizgled, život u tom okruženju
               je  prijatan  i  lep.  Sve  će  se  promeniti  kada  jednog  dana  bude  uhvatio  sudiju  kako  tokom
               suđenja, za koje nije bio ni najmanje zainteresovan, krišom gleda kompromitujuće fotografije
               maloletnika i nekih gradskih velikodostojnika. Ispostavlja se da bezbrižno mesto ušuškano u
               Alpima  nije  ni  izbliza  toliko  mirno  kao  što  se  na  prvi  pogled  čini.  Taj  događaj  pokrenuće
               lavinu  sećanja  sudskog  poslužitelja  na  mladost  i  lutanja  po  svetu,  zahvaćenom  ratnim
               vihorom. Pred čitaocem iskrsavaju rimske katakombe, tople letnje noći u Bruklinu, javne kuće
               u Stokholmu, detinjstvo u Norveškoj, lutanja po Nemačkoj. Za sve to vreme on beleži svoje
               protokole  u  dvanaest  ogromnih  tomova,  naslovljenih Istorija  bestijalnosti,  gde  postepeno
               otkriva strašnu prirodu ljudskog duha, obuzetog svirepošću i beznađem, koji će doživeti svoj
               vrhunac  u  Nemačkoj  tokom  Drugog  svetskog  rata.  Bjernebue  tako  ispisuje  tmurnu  hroniku
   51   52   53   54   55   56   57   58   59   60   61