Page 59 - Bilten 9 2021

Preuzeto sa sajta: https://glossy.espreso.co.rs/zabava/knjige/133373/vreli-knjizevni-avgust-tri-
knjige-koje-morate-procitati-ovog-leta

Najveći dendi savremene evropske književnosti i neosporni ljubimac domaće publike Frederik
Begbede vraća se mega-bestselerom Život bez kraja. Ovo je roman u kome se obračunava sa
sopstvenom (be)smrtnošću, tom opsesijom modernog čoveka, obilazeći svet u potrazi za
čarobnim napitkom večne mladosti.

Frederik Begbede (Frédéric Beigbeder, 1965) jedan je od najznačajnijih, najprovokativnijih i
najpopularnijih savremenih francuskih pisaca. Do sada je objavio romane: Mémoire d'un jeune
homme dérangé, Praznik u komi (Vacances dans le coma), Ljubav traje tri godine (L'amour
dure trois ans), 699 dinara (99 francs), Windows on the World, Romantični egoista (L'égoïste
romantique), U pomoć, molim za oproštaj (Au secours pardon), Francuski roman (Un roman
français), Una i Selindžer (Oona & Salinger), Život bez kraja (Une vie sans fin).

Osim pisanjem bavio se i advertajzingom, radio je za brojne magazine, vodio je TV šou.
Godine 1994. osnovao je književnu nagradu „Prix de Flore” koja se svakog novembra
dodeljuje talentovanim piscima (među dobitnicima su Mišel Uelbek i Ameli Notomb) u
legendarnom Cafe de Flore, u kome se nekada okupljala intelektualna elita, kao što su bili
Žan-Pol Sartr, Simon De Bovoar i drugi.

6. Mojsej Likmanovič Majerovič: ŠLIMAN / Beograd: Evoluta, 2018.

Preuzeto sa sajta: https://www.makart.rs/knjige/knjiga-sliman-mojsej-likmanovic-majerovic-
38444

Šliman je bio samouki arheolog. Mnogi naučnici do danas ne mogu da mu oproste njegove
greške i zablude, mada su one bile svojstvene tadašnjem stanju nauke. Cilj ove knjige je da
pokaže kako je Šliman prošao put od rasipništva i površnosti do temeljnog i razboritog
naučnog rada.

Okružen nepoverenjem stručnjaka, ismejan od strane nemačkih profesora-činovnika, on je
radio uporno i samopožrtvovano.

Smrt je prekinula njegov rad i napredak u nauci na pola puta. Posle Šlimana, arheologija se
naglo razvijala. Postala je ozbiljna i važna naučna disciplina. Na osnovu činjenica prikupljenih
uz pomoć nje, donosimo zaključke o nivou kulture i stanju društva u staro doba.