Page 58 - Bilten 9 2021
P. 58

4. Jens Bjernebue: TIŠINA: ANTIROMAN I APSOLUTNO POSLEDNJI PROTOKOL:
               ISTORIJA BESTIJALNOSTI 3 / Beograd: Dereta, 2019.

               Preuzeto sa sajta: https://dereta.rs/p/8080/Tisina



               U  jednoj  neimenovanoj  zemlji  u  severnoj  Africi,  narator  razgovara  s  prijateljem  Alijem,
               afričkim revolucionarom i intelektualcem, i sa distance secira ne samo evropsku istoriju već i
               zločine  koje  su  na  tlu  Novog  sveta  Evropljani  počinili  u  ime  kolonijalističke  ekspanzije  i
               pokrštavanja.  Takođe,  glavni  junak  se  upušta  u  fiktivne  razgovore  sa  Kolumbom,
               Robespjerom,  Bogom  i  Satanom,  iz  kojih  se  dolazi  do  poražavajućeg  zaključka  kako  su
               Kortesovo  uništenje  Asteka  i  Pizarovo  istrebljenje  Inka  ravni  Hitlerovom  genocidu  nad
               Jevrejima i kako čitava ljudska istorija u stvari nije ništa drugo do puka hronika beskrajnog
               niza užasnih zločina.




               Tišina je antiroman – poslednji protokol i završni deo trilogije Istorije bestijalnosti – kritika
               postkolonijalističkog  svetskog  poretka  i  analiza  prirode  ljudskog  zla.  Kao  retko  koje  delo
               evropske književnosti, Tišina ne  pravi  nikakve  kompromise  sa  krvavom  zaostavštinom
               zapadne civilizacije iz koje i sam autor potiče, a potom i celokupnog čovečanstva, pre svega
               njegovih  vladajućih  struktura.  Iako  Bjernebue  zaokružuje  svoju  trilogiju  još  sedamdesetih
               godina  prošlog  stoleća,  gotovo  pola  veka  kasnije  ovo  sada  već  klasično  delo  svetske
               književnosti nije nimalo izgubilo na svojoj aktuelnosti i relevantnosti.




               5. Frederik Begbede: ŽIVOT BEZ KRAJA / Beograd: BOOKA, 2018.

               Preuzeto sa sajta: https://www.booka.rs/knjige/savremena-knjizevnost/zivot-bez-kraja/



               Duhoviti,  satiričan,  provokativan  do  bezobrazluka,  ali  i  ljubavnički  i  roditeljski  nežan  do
               neprepoznavanja, Begbede još jednom poentira i  još jednom ostavlja iza sebe delo koje ga
               svakako približava besmrtnosti.


               „Život je krvoproliće. Masovno ubistvo od 59 miliona mrtvih godišnje. 1,9 smrtnih slučajeva u
               sekundi. 158.857 smrtnih slučajeva dnevno. Od početka ovog pasusa, dvadesetak ljudi u svetu
               je umrlo – i više ako čitate polako. Ne razumem zašto se teroristi trude da podignu statistike:
               nikad neće uspeti da ubiju toliko ljudi kao Majka Priroda. Čovečanstvo biva desetkovano u
               opštoj  ravnodušnosti.  Tolerišemo  ovaj  svakodnevni  genocid  kao  da  je  posredi  normalan
               proces. Mene smrt  sablažnjava. Ranije sam  o njoj  razmišljao jednom dnevno. Otkad imam
               pedeset godina, svaki čas mislim na nju.


               Da budemo jasni: ne gnušam se smrti; gnušam se svoje smrti. Ako velika većina ljudi prihvata
               neizbežno, to je njihov problem. Lično, ne vidim smisao u umiranju. I reći ću još nešto: smrt
               neće proći kroz mene. Ova priča govori o mom nastojanju da prestanem da umirem glupavo
               kao svi ostali. Preminuti bez reakcije nije dolazilo u obzir. Smrt je stvar lenjosti, samo fatalisti
               veruju da je neminovna. Prezirem pomirene sa sudbinom, koji uzdišu govoreći ‘eh, sve nas to
               čeka, pre ili kasnije’. Crknite svi negde drugde, slabašni smrtnici.”
   53   54   55   56   57   58   59   60   61   62