Page 58 - Bilten 9 2021
P. 58
4. Jens Bjernebue: TIŠINA: ANTIROMAN I APSOLUTNO POSLEDNJI PROTOKOL:
ISTORIJA BESTIJALNOSTI 3 / Beograd: Dereta, 2019.
Preuzeto sa sajta: https://dereta.rs/p/8080/Tisina
U jednoj neimenovanoj zemlji u severnoj Africi, narator razgovara s prijateljem Alijem,
afričkim revolucionarom i intelektualcem, i sa distance secira ne samo evropsku istoriju već i
zločine koje su na tlu Novog sveta Evropljani počinili u ime kolonijalističke ekspanzije i
pokrštavanja. Takođe, glavni junak se upušta u fiktivne razgovore sa Kolumbom,
Robespjerom, Bogom i Satanom, iz kojih se dolazi do poražavajućeg zaključka kako su
Kortesovo uništenje Asteka i Pizarovo istrebljenje Inka ravni Hitlerovom genocidu nad
Jevrejima i kako čitava ljudska istorija u stvari nije ništa drugo do puka hronika beskrajnog
niza užasnih zločina.
Tišina je antiroman – poslednji protokol i završni deo trilogije Istorije bestijalnosti – kritika
postkolonijalističkog svetskog poretka i analiza prirode ljudskog zla. Kao retko koje delo
evropske književnosti, Tišina ne pravi nikakve kompromise sa krvavom zaostavštinom
zapadne civilizacije iz koje i sam autor potiče, a potom i celokupnog čovečanstva, pre svega
njegovih vladajućih struktura. Iako Bjernebue zaokružuje svoju trilogiju još sedamdesetih
godina prošlog stoleća, gotovo pola veka kasnije ovo sada već klasično delo svetske
književnosti nije nimalo izgubilo na svojoj aktuelnosti i relevantnosti.
5. Frederik Begbede: ŽIVOT BEZ KRAJA / Beograd: BOOKA, 2018.
Preuzeto sa sajta: https://www.booka.rs/knjige/savremena-knjizevnost/zivot-bez-kraja/
Duhoviti, satiričan, provokativan do bezobrazluka, ali i ljubavnički i roditeljski nežan do
neprepoznavanja, Begbede još jednom poentira i još jednom ostavlja iza sebe delo koje ga
svakako približava besmrtnosti.
„Život je krvoproliće. Masovno ubistvo od 59 miliona mrtvih godišnje. 1,9 smrtnih slučajeva u
sekundi. 158.857 smrtnih slučajeva dnevno. Od početka ovog pasusa, dvadesetak ljudi u svetu
je umrlo – i više ako čitate polako. Ne razumem zašto se teroristi trude da podignu statistike:
nikad neće uspeti da ubiju toliko ljudi kao Majka Priroda. Čovečanstvo biva desetkovano u
opštoj ravnodušnosti. Tolerišemo ovaj svakodnevni genocid kao da je posredi normalan
proces. Mene smrt sablažnjava. Ranije sam o njoj razmišljao jednom dnevno. Otkad imam
pedeset godina, svaki čas mislim na nju.
Da budemo jasni: ne gnušam se smrti; gnušam se svoje smrti. Ako velika većina ljudi prihvata
neizbežno, to je njihov problem. Lično, ne vidim smisao u umiranju. I reći ću još nešto: smrt
neće proći kroz mene. Ova priča govori o mom nastojanju da prestanem da umirem glupavo
kao svi ostali. Preminuti bez reakcije nije dolazilo u obzir. Smrt je stvar lenjosti, samo fatalisti
veruju da je neminovna. Prezirem pomirene sa sudbinom, koji uzdišu govoreći ‘eh, sve nas to
čeka, pre ili kasnije’. Crknite svi negde drugde, slabašni smrtnici.”