Page 67 - BiltenBroj2-2022
P. 67

3. Зоран Павловић: КОМЕНТАР ЗАКОНА О ЛОБИРАЊУ: ПРЕМА
               СТАЊУ ЗАКОНОДАВСТВА ОД 10. ОКТОБРА 2020. ГОДИНЕ /
               Београд: Службени гласник, 2021.


               Преузето са сајта:
               http://www.slglasnik.com/правна-библиотека/едиција-коментари/коментар-
               закона-о-лобирању


               „Закон о лобирању („Службени гласник РС“, бр. 87/18 и 86/19 ‒ др. закон)
               је нови пропис у правном систему. Овим законом дефинисане су
               активности које се не сматрају лобирањем, уређен је начин одређивања

               лобисте и правног лица као субјекта који обавља лобирање, одређен је
               појам корисника лобирања, појам лобираног лица, начела заштите јавног
               интереса и интегритета лобисте. Ово издање, осим коментара свих чланова
               поменутог закона, садржи у виду                 прилога: Правилник о изгледу и
               садржини образаца захтева, извештаја, обавештења и евиденције и начину
               вођења регистара и посебне евиденције у поступку лобирања, Кодекс
               понашања учесника у лобирању и Правилник о програму обуке за лобисту.
               Проф. др Зоран Павловић је покрајински заштитник грађана ‒ омбудсман,
               Јелена Костић је научни сарадник Института за упоредно право, а
               Александар Стевановић је сарадник у Институту за криминолошка и
               социолошка истраживања.”




               4. Предраг Марковић и Чедомир Антић: АЛТЕРНАТИВНА ИСТОРИЈА
               СРБИЈЕ: ПРОШИРЕНО И ДОПУЊЕНО ИЗДАЊЕ СА МАПАМА /
               Београд: Лагуна, 2021.


               Преузето са сајта:
               https://www.laguna.rs/n5015_knjiga_alternativna_istorija_srbije_laguna.html


               „Пред вама је ново издање Алтернативне историје Србије, проширено,
               измењено и значајно допуњено. У њему се налази и Алтернативни
               историјски атлас Србије, у коме су представљени замишљени правци
               развоја историје српске државе и народа. Од Платона, Аристотела и
               Тукидида до Черчила и Нила Фергусона многи писци и историчари бавили
               су се алтернативном и контрафактуалном историјом. Књига Алтернативна
               историја Србије пионирско је дело код нас. Пре Марковића и Антића није
               било историчара који су се одважили да се поиграју са најконтроверзнијим
               питањима из наше историје: шта би се десило да је Србија постала
               католичка земља, како су Срби могли да спасу свет 1938, зашто је
               пропуштена српска ренесанса, шта би се десило да није било 27. марта, да
               је Тито погинуо на Сутјесци, Ранковић превладао, да је основана Велика
               Србија, како би се земља развијала да је победио Дража или да Ђинђић није
               убијен, шта би било да није било Сребренице и да су Срби победили у
   62   63   64   65   66   67   68   69   70   71   72