Page 70 - BiltenBroj2-2022

нити западњачке идеје о машини којој сви делови раде као складна целина,
која постиже, самоходно, све већу и већу брзину у односу на
незаинтересован крајолик кроз који јури. Сви смо ми избеглице, сви смо ми
антикомунисти. Неком је антикомунизам као шајкача с кокардом, па се с
њом на глави појављује на сваком српском весељу и у коло хвата; другом је
антикомунизам као лоша крвна слика, која упорно показује пад црвених
крвних зрнаца, ма која терапија да се предузима. Сви смо ми убоги слепци.
Како ћемо ми из нашег лазарета за лепрозне да подигнемо Београд. Сви
смо ми гробље, сви до последњег смо паланчани света… Сви смо се
лишили лажних нада – осим једне. Надали смо се, лудо, да ће наши
двојници умрети што пре, јер су наследили наша начета тела и олупине

наших идеја у глави, те да ћемо ми онда добити прилику да се изнова
представимо својој деци.”

Делови из романа Двадесет пети сат

8. Јелена Ленголд: EL MAGO DE FERIA / Београд: Штрик, 2021.

Преузето са сајта:
http://strik.rs/knjige/el-mago-de-feria/

„Могли бисмо, одмах на почетку, једноставно рећи да је Вашарски
мађионичар Јелене Ленголд књига која говори о томе како све то иде, то са
љубављу, и са болом и не бисмо погрешили, јер су љубав и бол основни
мотиви ове колекције од тринаест стилски и језички беспрекорно
написаних кратких прича. Ипак, као и у свакој врхунској прози, и у овој се
ђаво крије у детаљима. Неприкосновени детаљ, који се латентно провлачи
кроз готово све приче, јесте смрт (или Смрт) - из поговора Срђана В.
Тешина. Приповедачко умеће Јелене Ленголд очито је и у збирци
Вашарски мађионичар. Ленголдова је једна од малобројних српских аутора
која без зазора продубљује теме љубави и страсти и деконструише њихове
друштвено прихватљиве облике. Јелена пише искрено и разиграно о
блискости између два бића, али и о интимном односу са самим собом, као и
томе како такозване велике животне и књижевне теме љубав, слобода или
смрт зачињавају или разблажују свакодневицу. У свом најпревођенијем
делу, Јелена Ленголд пружила је снажне, непосредне слике, голицљиве,
потресне, духовите или тужне, али некако увек у вези с љубављу, и
створила неке од незаборавних ликова српске књижевности.”